VRIME DA SE POMIRIM SA SVITOM 
Među ljudima za koje ne pitam
Odavno neko postoji
Kome ne praštam, a trebao bi
Otkad stavljam križ kraj njenog imena
Vodi me bis kroz godine
A jedva se sićan zbog čega je…
Već je vrime da se pomirim sa svitom
I tiho (ko da zaronim na dah)
U svemu sad mogu naći nešto lipo
I reći „Živote dobar ti dan!“
Na te grane ja više ne smin past
Na njenu dusu prišiti sve što nismo dospili
Koliko krivih riči pobigne kroz zube
(a ‘ko će ih stić?)
Ka i perje bačeno u vitar ne mo’š pokupit…
(al’ učim se kupit)
U svemu sad moram naći nešto lipo
I reći „Živote dobar ti dan!“
Među ljudima o tome ne pričam
Al’ znaju mi s lica čitati
Kome ne prastam, a trebao bi
(Opatija, 2002./ Split 2005.)
Zlatan Stipišić Gibonni
Album: Unca fibre (Vodič za brodolomce i anđele čuvare) 2006.