Đorđe Balašević – The Last March / Album: Jedan od onih života… (1993) / Tekst pesme:
Postoji jedno stručno mišljenje
po kom sam uvek dosadan i isti.
Zbog tog sam probao već svašta:
bluz i tango, rege, kantri, rok i diksi.
(Diksi? Tuksam.)
U traganju za novim šlagerom
sad kopam prstima po tamburi ko bagerom…
Ali panika, brate, tonem poput Titanika.
Jer ostade mi marš, jedino jos marš.
Za ovo ovde, za hepi raju
što slavi bedu u punom sjaju.
Ostade mi marš, ništa osim marš.
Pesmica jes malo čudna
al’ vremena oskudna, daj šta daš.
Javlja se određeni utisak
da imam neke momente u stihu…
Ali da moje žalostivne rime
negativno utiču na psihu.
Dobar sam, kažu, u baladama…
Njima bih dirnuo i onog pravog Sadama.
Ali u ritmu sam još nedovoljno iskusan.
Pa da probam marš, jednostavno marš…
Za ovo ovde, za sretno stado
koje u mraku mekeće rado.
Ostade mi marš, jedino još marš.
Pesmica jes malo jadna
al’ vremena prikladna, daj šta daš.
Kažu da pesma nas je održala
i ja lično zastupam tu tezu.
Al’ sad na primer imam tremu
imam jezu kao slepac na trapezu.
Ovo je rasklimana država
to više, bre, ni Pavaroti ne održava,
kamoli jadan ja…
Idi, to su naivna nadanja…
Al’ možda legne marš, možda treba marš.
Za ovo ovde, veselo krdo
što je na svome tek kad mu je tvrdo.
Ostade mi marš, jedino jos mrš.
Jes da je pesmica bedna
al’ vremena vanredna, daj šta daš.
Pa da probam još marš, kratko, jasno: MARŠ!
Za ovo ovde lenjo do srži
čiji je moto: Trpi i rži!
Ostade mi marš, ništa, samo mrš.
U glavu, što bi se reklo
al’ vreme je isteklo, daj šta daš.
(Marš ti oca ti jebem bezobraznog!)