Desanka Maksimović – SLIKARKA ZIMA (OŽIVELA SLIKA) / Bajka, Tekst
SLIKARKA ZIMA / OŽIVELA SLIKA (drugi naslov bajke)
Jedne godine slikarka Zima krete po svetu da raznese darove deci. Nije imala, istina, ništa naročito da im daruje, ali je preko leta u dokolici bila smislila da im naslika noću po prozorima puno srebrnih šuma, zverčica i kuća.
Slikarki Zimi bilo je to lako: mahne jedanput svojom studenom kičicom, a stvori se na prozoru srebrn list paprati, ili sleđena jelova grančica; mahne drugi put, i ukaže se sleđena reka koja kao da teče ispod vrba pod snegom; mahne treći put, i nikne dvorac sav od biljura, u kome umesto svetiljaka sijaju srebrne zvezde. Kako se ovim slikama bila pročula, čim se po selima i gradovima saznalo da opet dolazi, deca su joj izlazila daleko u susret.
Ona im je dobroćudno dozvoljavala da se valjaju i skaču po skutovima njene bunde. A i što ne bi! Čim bi ih deca iscepala i isprljala, istog časa su nicali novi, kao da je čarobnica.
Predveče stigne ona u neko selo kada su deca već spavala.
– Kuc! Kuc! – pokuca na prvi prozor tiho kao kad mraz pucketa.
Iz sobe se čulo samo dečje duboko disanje.
– Spavaju već – pomisli Zima – sada ću im na prozoru ostaviti sliku pa neka se raduju sutra kada se probude – i poče šarati po oknu šapućući:
Naslikaću borove
srebrom okovane
i srebrne dvorove
i srebrne grane.
Sleteće na borove
ptica svetlih krila,
ući će u dvorove
srebrnasta vila.
Ne sme samo mama
naložiti peći
jer će slika odmah
s prozora pobeći.
Dovršivši rad, pošla je dalje. Usput ču kako je zove neki vrt:
Zimo, dobra Zimo,
hladnoća je ljuta,
daj mi malo svoga
mekanoga skuta.
Ona otcepi levi skut svoje haljine, pokri vrt pa pođe dalje.
Stvori se tad pred drugom kućicom pa opet kuc! kuc! na prozor, a deca i tamo spavaju.
Ukrasivši i tu prozore, pođe dalje.
Ukraj puta su stajali neki četinari i molili:
Zimo, dobra Zimo,
pogledaj na jele,
daj im malo svoje
odećice bele.
Ona im odmah dade na glave bele šubare i na zelene široke šake navuče im bele rukavice pa, zadovoljna što je učinila dobro delo, nastavi put, žureći da našara što više prozora i što više dece da obraduje.
A kada je jutro svanulo i deca se izbudila, našli su po prozorima srebrne slike što ih je noću išarala Zima. Samo deca nisu stigla da ih se dovoljno nauživaju, svih njih brzo je nestalo: neke je otopilo sunce, neke vatra u peći, na neke su dečica naslonila noseve i svojim dahom ih izbrisala, kako se slikarka i bojala.
Desanka Maksimović
Pročitajte više:
Desanka Maksimović PESME, BAJKE, CITATI, BIOGRAFIJA
Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)