Dušan Vasiljev – Pesme, Biografija, Citati, Zanimljivosti
Živeo je samo 24 godine i nije objavio nijednu zbirku stihova. Ipak, njegove pesme su već čitav vek u antologijama jugoslovenske i srpske poezije.
„On nije prvi počeo, on je prvi završio, taj pesnik što je pevao čoveka posle rata. Kratka pesnička avantura, kratkog, isprekidanog, zagrcnutog daha. Tek krajem zakoračio u život i odmah u njegov krvav kraj. Sav periferijski: Zavičajem u kome je rođen, odrastao i živeo (Kikinda, Temišvar, Čenej). Apsolutnim odsustvom nacionalnog osećanja. Malom nesigurnom, pabirčenom kulturom. Zalutao iz jednog tuđeg rata u jedan malograđanski život, on je bio pre svega krik.
Grlat, buntovan, slomljen. Pesnik generacije kao sudbine. . .“ – B. M. Mihiz
PESME:
PLAČ MATERE ČOVEKOVE
Danas je nesrećni dan sinuo,
i prvi mu je pogled pao na bedu:
najbliže njemu, u tihom predgrađu,
jedna je Majka rasplela kosu sedu,
jer joj je sin preminuo.
Danas je umro jedan Čovek,
i Majka mu je vrisnula:
– Oh, kada čovek nije Čovek,
već rob Nekog, koga nema,
od koga sam do juče milost iskala;
oh, kada je čovek gori nego crv, –
neka se raspe po zemlji anatema,
i neka se prolije sva crvena krv!…
O, Sine, moj dobri Sine!
Otac ti nije Sveti Duh,
ni drvodelja sa livanskih puta.
Sine, ti si plod dve neme žudnje
i jednog besvesnog minuta.
Nisam te rodila u jaslama,
već u krvavoj postelji,
između četiri vlažna duvara,
jednog šarenog zamrzlog januara.
Sine, tebi su i meni rekli
da smo robovi,
i naša su srca bez milosti razvlačili.
I sve su nam uvek tumačili,
da se setimo
da to bog tako želi!
Rođeni, mrtvi Sine, bog je laž,
i naši su ga dušmani izumeli.
Ustani, Sine, da se svetimo;
da krvlju vekovnih namesnika boga
posvetimo forume Rima,
i da kopljem ponovo probodemo rebro
Učitelju iz Jerusalima.
Da iskopamo Judino srebro
i da na tome svetom mestu
podignemo čoveku hram,
i da dovedemo u hram našu Novu Vest,
koja će sebe iskreno dati.
Ustani, Sine, da grozne laži,
koje se rađaju u ime Oca i Sina,
sahrane Sina i Mati…
Danas je umro jedan Čovek,
i zalud je Majka sede kose čupala
i u grudi se lupala…
Nije se probudio.
Onda ga je samo okupala,
i obukla ga u crno.
I u dnu svoga vrta, o ponoći,
sama ga je sahranila…
I tužna se majka Čovekova
tu, pored groba, nastanila…
ŽICE
Put nam je svima u bolu isti,
ma se mi kako zvali:
beli generali
ili crveni ekstremisti.
Vidik nam je siv od žica,
i nebo je sivo,
i duša je siva
u valu smrti, tifusa, padavica.
Nećemo u smehu podići glave
ako se nad nama beli ždralovi jave,
naš će osmeh za njima da se vine
u nedokučne, slućene visine.
I kad nam nad glavom zatutnji,
i zaljulja se nebo, i sunce, i žice,
ne možemo da odolimo teškoj, krvavoj slutnji,
i gledamo preda se netremice.
O, bolje da smo prezreni u stidu
pali na nekom neprekoračivom zidu.
Puti su nam sada od bola i bede sliveni,
i žice nam poglede u nebo krate.
Ljudi su u nama duboko, duboko skriveni,
i ne mogu,
ne mogu,
da se vrate…
PROLOG
Svejedno sa ili bez rime,
nema važnosti oprema i sjaj,
ako duša bolna
bolnim osmehom nad prošlošću bdi.
Nema praznika ni nedelja,
i sva je sreća u suncu
što nas pokatkad u stari život vrati,
i razbudi u nama ponovo drvodelje
sa livanskih i balkanskih gora.
A trag je dubok i strašan
i neće ga nikad niko zatrpati.
NEMOĆ
Pobeđeni smo!
Istinu svetu pravu
sahranili smo i po stoti put,
i predali smo Zaboravu
ono što je bilo;
i verujemo da je sve to
bila šala
pjanog jednog, ludog Karnevala
koji je u krvi otplovio; i, eto,
sada je opet sve u redu.
I opet su protekli dani,
rastrgani,
bez spona
između greha i sreće,
kao pre.
A mi, kao bogovi izgnani,
bez vlasti i bez trona,
pevamo opet u Maglu i u Noć,
kao pre…
SMRT POKOLENJA
Mi srećni nismo bili.
Nismo oprali na vrelu bratstva oči,
nego smo u groblju, na hladnoj, kamenoj ploči
slušali kako Majka za Sinom cvili.
I iz groblja došli smo čisti,
kroz oblake dima
nazirao se svetlosti nove luč, —
i vi nas dočekaste
pletenim, trostrukim bičevima.
I vaše ruke, ko železni obruč
koji guši, guši… guši…,
obaviše se oko naših grudi.
Mi smo tada u duši
prokleli i vas i sebe;
i od bola
promenili smo sto idola,
i na sto staza htedosmo stati.
Ali na svakoj po jedna Mati
reče nam da ni mi nismo ljudi.
I tada smo odrekli se svega!
Noć svugde, kao i pre. I tama…
Mi izgibosmo pod crnim zastavama,
a vi slavite pompezan pir…
Noć svugde.
I tama.
I mir…
Dušan Vasiljev – Datum rođenja: 19. jul 1900. Mesto rođenja: Velika Kikinda, Austrougarska. Datum smrti: 27. mart 1924. (23 god.). Mesto smrti: Kikinda, Kraljevina SHS
Pročitajte više:
POEZIJA – Najlepše pesme, poeme, soneti, citati i biografije domaćih i stranih autora
PROZA – Pojam, autori, knjige, citati… / Plejada veličanstvenih
PESME ZA DECU – Otpevane pesme, Recitacije, Tekstovi pesama, Knjige, Video
BAJKE i LEGENDE – Najlepše bajke i legende svih vremena, narodne bajke, bajke najpoznatijih autora…
Kutak za decu – PESME, BAJKE, KNJIGE, CRTANI FILMOVI…
Knjige u pdf formatu ~ Biblioteka elektronskih knjiga
BISTROOKI – Kutak za bistrooke
Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)