Đorđe Balašević – Uspavanka za devojčicu / Raritet / Tekst pesme:
Pričaće ti jednom možda kako sam ja bio štošta,
pile moje, pače moje malo.
Mudrovaće badavani kad me nema da se branim,
da sam blizu ne bi im se dalo.
Pričaće ti jednom svašta, a boljima se retko prašta,
pile moje, pače moje malo…
I silni miševi u boci javiće se ko svedoci
pustolovnog traganja za gralom.
Al’ ti slutiš otkud bore, trunje se u oku diglo,
olujno je tamo gore gde nas nije puno stiglo.
Znam da sanjaš more sveća i korake po tom doku,
ti si tamo bila u mom oku.
Pričaće ti, kojekakvi, a zloba se ko rubin cakli,
kako odjek moga smeha ječi…
I kleće se u pretpostavke, kljuckajući kao čavke
moje loše prepričane reči.
Brojao sam ljude s krsta, pravila i izuzetke…
Posvud promašena vrsta…
Samo retki nađu retke.
Znam da sanjaš vaskrsenje, jednu siluetu plahu,
ti si tamo bila u mom dahu.
I pričaće ti o plovidbi ti što nisu sidro digli,
šta sam za njih neg ukleta šajka.
I tvrdiće, sa zlobnim sjajem, da sam drhtao pred zmajem,
videli su oni iz prikrajka.
I ne znam više, Bože prosti, da l’ da strepim il da stremim,
da to breme posebnosti i na tebe nakalemim.
A znam da je kasno već za to…
Jer znam da sanjaš rimovanja, krike i tišinu nemu,
ti si bila svugde u mom svemu.
O, pile moje, pače moje malo…
Lavče moje.