Đorđe Balašević (Rani Mraz) – Menuet / Album: Mojoj mami, umesto maturske slike u izlogu (1979.) /Tekst pesme:
U pet i petnaest je zvonio sat jednoga jutra na kraju leta.
U šest i deset je kretao voz s nekog perona na kraju sveta…
Mene je čekao taj voz.
Kraj mojih nogu je spavao pas, rekoh mu tiho: – Hej, beži odatle!
Otvorih vrata, izađoh na trem na kom su cvetale bele muškatle…
Pomislih… To je možda taj dom.
Nije me čula, mirno je snila svoje lepeze i sveće i čipke…
Snila je dane mirne i nežne ko crno-bele klavirske tipke.
A u životu, sama na svetu, u menuetu tražila spas.
Siđoh pred kuću na prašnjavi put ko neki lopov polako i tiho…
Ja nisam bio taj vitez za nju mada mi govore da sam Don Kihot…
Al’ to je sasvim druga stvar…
Bila je zvezda, bila je pesma…
Svaki dan druga a večito ista.
Snila je dobra stara vremena i svog Šopena i Baha i Lista…
Možda će sama, u grubom svetu, u menuetu naći svoj mir.
Od tad je prošao vek ili dva…
Javi se retko, ponekom kartom.
I ko zna gde je, ne želim da zna koliko čeznem za dalekim martom
kad sam je sreo prvi put.
Bila je zvezda, bila je pesma…
Svaki dan druga a večito ista.
Snila je dobra stara vremena i svog Šopena i Baha i Lista…
A u životu, sama na svetu, u menuetu tražila spas.
Još uvek lutam, gde je kraj puta?
Pamte me mnoge provincijske pruge…
Kriju me mračne, jeftine krčme.
Noći su ponekad puste i duge.
Nestajem tada u nekom svom svetu…
I menuetu, i menuetu…