BUDA – MNOŠTVO I MANJINA / Beseda

BUDA — 560 — 480. pre Hrista / MNOŠTVO I MANJINA / Beseda i beleška iz knjige RETORIKA Branislava Nušića

Kao što na zemlji, monasi, ima malo prijatnih vrtova i prijatnih šuma, i prijatnih dolina i prijatnih lotosnih bara, a mnogo više jalove i razrivene zemlje, neprelaznih voda, žbunjem i korovom obrasle utrine, neprohodnih planina;

Tako ima manje bića, o monasi, koja žive na zemlji, a mnogo više u vodi;

Tako ima, monasi, manje bića rođenih za ljudski život, a mnogo više za neljudski;

Tako ima, monasi, manje bića rođenih u središnim mestima, a mnogo više u mestima s kraja, među nerazumnim varvarima;

Tako ima, monasi, manje bića razumnih, koja nisu luda, gluva i nema, već sposobna da razumeju i shvate smisao dobrog ili zlog govora, a mnogo više nerazumnih, ludih, gluvih i nemih, nesposobnih da razumeju smisao dobrog ili zlog govora;

Tako ima, monasi, manje ljudi obdarenih okom mudrosti, a mnogo više u neznanju ogrezlih;

Tako ima, monasi, manje bića kojima je dato da čuju od savršenoga učenje i red, a mnogo više kojima to nije dato;

Tako ima manje bića, monasi, koji učenje čuju i shvataju, a mnogo više koji ga čuju a ne shvataju;

Tako ima manje bića, monasi, koji učenje shvataju i smisao njegov ispituju, a mnogo više koji shvataju ali smisao njegov ne ispituju;

Tako ima, monasi, manje bića koja smisao i učenje razumeju i po učenju žive, a mnogo više koji možda smisao i učenje razumeju ali po učenju ne žive;

Tako ima, monasi, manje onih koje Potreseni potresa, a mnogo više koje ne potresa;

Tako ima, monasi, manje onih koji se potreseni ozbiljno trude, a mnogo više onih koji se, mada potreseni, ne trude;

Tako ima, monasi, samo malo bića koja ukus najboljega, ukus učenja, ukus spasenja postižu, a mnogo više koji ne postižu.

Zato se, monasi, morate vežbati ovako misleći: „Ukus najboljega, ukus učenja, ukus spasenja želimo da postignemo“. Tako se, o učenici, morate vežbati.

BELEŠKA

Reformator bramanske vere Sidharta, koji se po imenu jednog vedskog plemena naziva i Gautama, rođen je sredinom VI veka pre Hr. pod Himalijima, u gradu Kapilavasti, u plemenu Šakija, nad kojim je njegova porodica vladala. U tridesetoj godini povukao se on u pustinju i odao razmišljanju a posle nskodiko godina javlja se i počinje propovedati novu veru, nazvanu po njemu budizam. Gautama je naglo preotimao maha živom rečju svojom, i njegova je vera preplavila ceo Daleki istok.

Sledbenici su Budu (sanskritska reč i znači „probuđeni“) proglasili bogom, smatrajući ga kao ovaploćenje Višnua, ipijskoga Boga koji je deset puta silazio na zemlju radi spasenja ljudskog. (Monasima naziva Buda svoje učenike.)

Branislav Nušić, RETORIKA