Ознака: Branislav Nušić

SVETI SAVA — 1174 —1235. ili 1236. – BESEDA O PRAVOJ VERI / Branislav Nušić, RETORIKA

Braćo i druzi, i oci, i čeda bogozvana, priklonite bogoljubiva srca vaša na poslušanje božanstvenih zapovesti i, saslušane vama, ove reči svete položite, braćo, u srca vaša i u svest duševnu i u oči umne, i razumejte.

Bog premilosrdni i čovekoljubivi, imajući bezorojnu milost prema rodu ljudskom i prešav nebesa, siđe na zemlju, i svojim božanstvenim promislom voljno pretrpe mnogorazlična stradanja božanstvene puti, i prosveti rod naš, i svete apostole posla u sav svet, rekav im: „Idite i naučite sve narode, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha“. I oni sami do nas ne stigoše, ali reči njihove, uistinu čuvši, oci naši verovaše. Ali preblagi Bog, koji ima milost bez kraja, i koji neće da ni jedan od nas pogine po prvoj zapovedi, i na isti način po učenju i po propovedanju svetih apostola, podiže mene na ovo svetiteljstvo, hoteći mnome nedostatke otaca naših ispuniti, i Duhom Svetim meni zapovedi kazati vam reč njegovu o vašem spasenju, da je, sa ljubavlju saslušavši, sačuvate, da i mi budemo učesnici u redu svetih.

I ovo vas prvo molim, braćo i čeda, nadu našu svu na Boga položivši, prvo, da se prave vere njegove držimo: jer drugoga osnova, kao što reče apostol, niko ne može položiti, sem onoga koji položi Duh Sveti preko svetih apostola i bogonosnih otaca što je prava vera, na sedam svetih vaseljenskih sabora objavljena i propovedana, i potom na osnovu ovom svete vere treba nam zlato i srebro i drago kamenje, to jest, blaga dela zidati; jer posebno staranje o životu nprosvećeno i nepomoženo pravom verom prema Bogu, ni pravo ispovedanje bez dobrih dela ne može nas predstaviti Gospodu; nego treba oboje da biva, da savršen bude Božji čovek, a ne da po nedostatku hramlje naš život.

Jer vera spasava, kao špo reče naš apostol, kad ljubavlju dela; verujemo, dakle, u Oca i Sina i Svetoga Duha, pojući Trojicu božanstvenu, Tvorca, koji je oduvek, svega uzročnog i stvorenog, vidljivog i nevidljivog, jednoga dakle bića, to jest jestastva u tri lica.

Ne trudimo se, dakle, da razumemo po obliku i različnosti tri Boga, ili tri jestastva ili bića. U jednoga, dakle, Boga i njegovo prosto i besputno jestastvo i biće verujemo, sa različnošću lica različne osobine označujemo.

Trojici se klanjajući u jedinstvu, i jedinstvu u Trojici, jedinstvu trisastavnom, i Trojici jednobitnoj i jednomoćnoj i bespočetnoj…
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

… To je, dakle, prava vera Božja: krstiti se u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. I tako obećavši se, mi koji smo hrišćani i molimo Boga svojega, svagda čuvajući zapovedi njegove i tvoreći volju njegovu svagda; jer je vera bez dela mrtva po reči Jakovljevoj.

Nego, braćo i čeda moja draga, kao što i više rekoh, oboje da čuvamo sa strahom i trepetom, sačuvajte reč Božju i svetu veru njegovu, Trisveto ime njegovo sa čistim srcem prizivajući i ne leneći se u svetim molitvama pripadajte mu, ispovedajte grehe svoje, plačući sa suzama pred njim, i njemu pojući i jednako pojući u srcima vašim, svagda dan i noć ne slabeći.

Jer Bog, ispovedan i moljen, sam uverava ljude i duhovno ulazi u srca onih koji dobro slušaju učenja o Bogu. Jer nije igra učenje duhovno ni bezumlje misli ljudskih, nego sveta vera Božja, koja se propoveda, na kojoj osnovani biše svi činovi sveti o Hristu Gospodu našem, o kom proroci svetim duhom Božjim prorekoše, a apostoli naučiše, i mučenici ispovediše, i svi sveti sačuvaše, i predostojni oci bez poroka zadržaše, kao na krajeugaonom kamenu crkvenom, koji se ne seče, Hristu…

On je premudrost očeva i sila, ono što je sveduhovno i silno, i krepko, i tvrdo, i pouzdano u veri, koji i do sada mnoge uverava i utvrđuje i javlja svima svoju veru božanstvenu, koji i do nas kao preblagi čovekoljubac bogatom milošću dostiže, nedostatke naše popunjavajući, pastir istiniti, koji hoće nas zabludele ovce da skupi u ogradu nebesnu. Tu ogradu dozirući mislenim i duševnim očima, molimo mu se uvek, pripadajući dan i noć, i ispovedajući mu se kako sam daruje izreći ili pomisliti i ono što je neiskazano sačuvati.

I volju njegovu izvršivši, spasenje ćemo od njega primiti u ovom veku i u budućem, ako sačuvamo zapovedi njegove verno, što nam sam Bog zapovedi da sačuvamo, i obeća nam nagradu nebesnu za to govoreći: „Zaista vam kažem koji reč moju uščuvaju, neće okusiti smrt navek“.

Da, čeda moja draga, šta je od ove reči pouzdanije ili pravednije, što sam Hristos svedoči, istinom utvrđujući? Šta je od ovoga bolje, nego ne okusiti smrti zanavek? Jer je daleko od greha to neokušanje smrti; a grehovnim okušenjem smrti okušenje uđe u rod ljudski do Hrista. Toga radi on okusi smrti, iako bezgrešan i besmrtan po prvom rođenju od oca; ali radi nas okusi i postrada, da i mi verom u njega okusimo besmrtnosti njegove, kao što prorok reče: „Okusite i vidite kako je blag Gospod; blag veoma, i prav i veran u svim rečima svojim, i sva su dela njegova u veri“.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

… Jer je Bog jedan od iskoni i u beskrajne veke. I ovo je prva zapoved rečena onima koji ga ljube: da svako od vas ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, od uma svoga, i od sve duše svoje, i od sve sile svoje.

I da budu reči ove, koje vam ja zapovedam danas, napisane u srcima vašim i u dušama vašim, da se bojite Gospoda Boga svedržioca, i njemu jednom da služite sa strahom i trepetom, i njemu jednom čast i slavu šaljite, i njemu jednom prionite, i imenom njegovim ne kunite se, nego da je reč vaša ono što jeste, a ono što nije da nije, i da se nikako ne imenuje drugi Bog među vama do onaj koji je stvorio nebo i zemlju; koliko je na nebu gore i koliko je na zemlji dole i koliko u vodi i pod zemljom, da se ne poklonite i ne poslužite ničemu od svega toga, osim Gospodu Bogu vašem, kojim se krstite i u koga verovaste, i odrekoste se tajnih sramota, i učesnici biste blage vere njegove i udeoničari besmrtnosti njegove.

Njega se jednog neodstupno držite, jer je pred očima njegovim sve nago, kao što reče apostol, jer je Bog naš oganj, koji proždire i predaje očeve grehe na čeda do trećega i četvrtoga roda onih koji ga ne ljube, niti tvore volju njegovu, a koji tvori neizmernu milost onima koji ga ljube i čuvaju zapovedi njegove.

Jer on je Bog bogova i Gospod gospoda, Bog veliki i krepki i strašni. Da, da sačuvate zapovesti njegove i da činite pred očima njegovim sve reči, koje vam zapovedih, da bude dobro vama i sinovima vašim posle vas, i živi ćete biti navek, ako učinite dobro i ugodno pred Gospodom Bogom vašim, kome slava, bespočetnost u beskrajne vekove. Amin!

BELEŠKA

Pošto je položio temelje uređenju srpske crkve, podelio zemlju na episkopije i postavio episkope, sv. Sava sazvao je veliki crkveni sabor na kome su bili svi crkveni i svetovni dostojanstvenici i izgovorio je tom prilikom besedu o pravoj veri. Tu besedu je zabeležio njegov učenik Domentijan. Iz besede koju donosimo izostavljeno je bogoslovsko razmišljanje o Hristu, sv. Trojici i jeresima.

Branislav Nušić, RETORIKA