Branislav Nušić – AUTOBIOGRAFIJA / Knjiga, pdf, Video (Prva ljubav – odlomak), Audio-video knjiga, Zanimljivosti
Autobiografija Branislava Nušića predstavlja žanrovski složeno i u našoj književnosti izuzetno delo. Ono istovremeno predstavlja piščevu autobiografiju, roman i filozofiju života. Ovo delo Nušić je objavio 1924. godine, povodom jubileja 45 godina književnog rada i 60 godina života.
Autobiografija Branislava Nušića je knjiga i za decu i za odrasle, koja se može čitati tokom celog života.
Pročitajte ili preuzmite knjigu potpuno besplatno: Branislav Nušić – AUTOBIOGRAFIJA (pdf) – Bistrooki
AUTOBIOGRAFIJA
Nušićeva autobiografija pisana je drugačije od većine drugih autobiografija, pre svega iskrena, sa autentičnim opisom sopstvenog života, prepuna ironije od koje nije poštedeo nikoga. Ni sebe, ni svoju porodicu, ni prijatelje, ni društvo u kome je živeo.
Autobiografiju je Nušić napisao 1924. godine, kada je već bio zreo, ostvaren i ugledan srpski pisac. Po mnogima je ovo Nušićevo najduhovitije delo. Pozicija pisca, uz njegov komediografski dar, presudno je uticala na karakter ovog dela i na piščevu svest o autobiografiji kao književnom ili publicističkom delu.
Retki su naši književnici koji su u formi autobiografije pisali o vlastitom životu, a samo je Nušić u svom životopisu tretirao sebe kao junaka komedije. Upravo činjenica da delo poseduje glavnog junaka i opisuje njegov život kao svojevrsnu pustolovinu svrstava Autobiografiju u lepu književnost, odnosno čini je vrstom romana.
Branislav Nušić – PRVA LJUBAV / Odlomak iz knjige AUTOBIOGRAFIJA (1924) / Audio-video knjiga sa tekstom
PRVA LJUBAV (odlomak)
Zaljubio sam se u Persu, našu komšiku, jer ona mi je bila najbliža. Persa je bila pegava, nosila je žute čarape i uvek su joj bile iskrivljene štikle na cipelama. Dok se nisam zaljubio, nisam ni obraćao pažnju na nju, ali, od časa kad sam se zaljubio, izgledala mi je božanstveno lepa i dovoljno mi je bilo da je vidim, ma i izdaleka, da vidim samo njene krive štikle, pa da se odmah uzbudim i pohitam joj u susret, ne bih li što pre sreo osmeh na njenome pegavome licu.
Ona je bila ćerka profesora koji nam je predavao računicu i koji o meni, ne znam zašto, nije imao tako dobro mišljenje. Bilo joj je devet godina i učila je treći razred osnovne škole. Ljubav sam joj iskazao na jedan neobično romantičan način.
Jednom prilikom, kada smo igrali žmurke, mi se zajedno sakrijemo u jedno bure, u kome je moja majka zimi kiselila kupus. Tu, u tom buretu, ja sam joj iskazao ljubav i, zbog te mile mi uspomene, i danas me još trone kad god prođem kraj kakvog bureta.
Jedanput se nađemo posle škole i pođemo zajedno kući. Ja joj dam jednu kiflu, koju sam joj svakog petka kupovao, jer sam četvrtkom posle podne zarađivao na krajcaricama bar toliko da sam mogao po jednom nedeljno kiflom da joj izrazim simpatiju i pažnju. Tom prilikom sam je ozbiljno zapitao:
— Šta misliš, Perso, hoće li mi te dati tvoj otac, ako te zaprosim? Ona pocrveni, obori oči i u zabuni prebi legištar na tri parčeta.
— Ne verujem! — odgovori mi poluglasno.
— A zašto? — zapitah je uzbuđeno i pođoše mi suze na oči.
— Zato što si kod njega rđav đak!
Zakleo sam joj se da ću i noću i danju učiti računicu, samo da popravim belešku. I učio sam, ali zar sam ja mogao savladati ono na čemu su toliko njih slomili svoju snagu — zar sam mogao izmiriti ljubav i računicu? Imajući da biram izmeđ’ ljubavi i računice, izabrao sam kao lakšu ljubav i idućeg časa mesto dvojke, koju sam dosad imao, dobio sam jedinicu.
Idućeg četvrtka nisam ništa dobio na krajcaricama, zato se u petak ujutru uvučem u šifonjer i poodsecam sa očevih zimskih haljina dvadeset dugmeta te ih prodam u školi za deset para, koliko mi je trebalo za kiflu. Na podne sačekam Persu pred njenom školom i, prateći je, priznam joj da sad još gore stojim, jer sam dobio jedinicu iz predmeta njenoga oca. Ona bono reče:
— Onda nikad neću biti tvoja!
— Ti moraš biti moja, pa ako ne na ovome a ono na onome svetu! — uzviknuh ja ove reči koje sam nekoliko dana ranije čuo na pozorišnoj predstavi.
— Kako to može da bude? — upita ona radoznalo.
— Otrovaćemo se, ako pristaješ.
— A kako ćemo se otrovati?
— Tako, — nastavih ja sve odlučnije — popićemo otrov!
— Dobro, — odgovori ona rešena — pristajem! A kad?
— Sutra posle podne.
— E, sutra posle podne imamo škole, — priseti se ona.
— To jeste, — pade i meni na pamet. — Ne mogu ni ja sutra, jer bi mi zabeležili odsustvo, a imam ih već dvadeset i četiri, pa bi me mogli isterati iz škole. Nego ako hoćeš u četvrtak posle podne, onda nemamo škole ni ja ni ti.
Ona pristade i sporazumesmo se da ja pripremim sve za trovanje.
Idućega četvrtka posle podne ja ukradem od kuće kutiju palidrvaca i pođem na urečeni sastanak sa Persom, gde ćemo zajedno otići na onaj svet.
Sastali smo se u našoj bašti i seli na travu, a iz duša nam se otimao duboki uzdah strasti i čežnje. Ja izvadih iz džepa kutiju sa palidrvcima.
— Šta ćemo sad? — pita Persa.
— Da jedemo palidrvca.
— Kako da jedemo?
— Eto ovako! — odgovorim ja, pa otkinem glavić i bacim ga, a ono drvce pojedem.
— A što to bacaš?
— Pa to je gadno.
I ona se reši i pruži odlučno ruku. Ja otkidoh glavić sa palidrvca i dadoh joj drvce. Ona uze i poče odvažno da ga jede. Pojela je tri, pa joj udariše suze na oči.
— Ja ne mogu više! Nikad u životu nisam jela drva, ne mogu više.
— Onda ti mora da si već otrovana.
— Može biti! — odgovori ona. — A osećam da me nešto grebe u guši.
— E, to je. Ti si već otrovana!
Ja nastavih istrajno i pojedoh devet drvaca, pa i ja izgubih apetit i osetih da me grebe u grlu.
— Svršeno! I ja sam otrovan! — rekoh svečano, kao što u takvome trenutku treba reći.
Nastade zatim jedan trenutak mukle tišine, pri kome sam ja razmišljao koliko je četiri puta sedam i nikako nisam mogao da se setim, a ona, ne znam šta je mislila, al’ znam da je čačkala zube, jer joj se bilo zaglavilo izmeđ’ zuba jedno drvce. Najzad, ona prekine tu svečanu tišinu pitanjem:
— Pa šta ćemo sad?
To me pitanje dovede u užasnu zabunu, jer, odista, pošto smo trovanje kao glavni posao svršili, ja nisam znao šta bi sad drugo imali da radimo!
Najzad, pade mi sretna misao na pamet.
— Znaš šta, pošto smo već otrovani, ‘ajde prekrsti se!
Ona se prekrsti, a to isto učinih i ja.
— A sad — nastavih ja — da idemo svaki svojoj kući da umemo. Sramota je, znaš, da umremo ovde, u bašti. Mi smo deca iz boljih kuća, pa je sramota da umremo u bašti!
— Jeste! — reče ona i pođosmo.
Cela se stvar, međutim, svršila ovako: Ona je otišla kući i zamolila majku da joj spremi postelju da umre. Tom prilikom joj je priznala da se otrovala, odnosno da je jela drva sa mnom.
Majka njena, bez ikakva obzira na njen položaj i na njene osećaje, reče:
— E, kad si mogla da jedeš drva u bašti, ješćeš ih i ovde u sobi!… Zadigla joj je zatim suknjicu i počela joj je s te strane isterivati one osećaje koji su Persi duboko u srcu bili usađeni.
Zbog tih batina Persa me je omrzla i tako se svršila moja prva ljubav.
Branislav Nušić
Pročitajte više:
Branislav Nušić – KNJIGE, CITATI, AUTOBIOGRAFIJA…
Knjige u pdf formatu – Biblioteka elektronskih knjiga
PESME ZA DECU – Otpevane pesme, Recitacije, Tekstovi pesama, Knjige, Video
POEZIJA – Najlepše pesme, poeme, soneti, citati i biografije domaćih i stranih autora
PROZA – Pojam, autori, knjige, citati… / Plejada veličanstvenih
BAJKE I LEGENDE – Najlepše bajke i legende svih vremena, narodne bajke, bajke najpoznatijih autora…
CRTANI FILMOVI – Najlepši crtani filmovi i bajke / Sinhronizovani / Srpski
BISERI POEZIJE – Najlepše pesme svih vremena raznih autora
Kutak za decu – PESME, BAJKE, KNJIGE, CRTANI FILMOVI…
BISTROOKI – Kutak za bistrooke
Kolorizacija fotografija i foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)