Čarls Bukovski – CITATI


Čarls Bukovski (Charles Bukowski) – Misli, izjave, citati, poruke… O pisanju, o ženama, o ljubavi, o životu…

O PISANJU

Pišem da bih nešto radio. Bez toga bih se razboleo i umro. To je deo mene koliko i jetra ili creva, i gotovo jednako je čarobno. (Odlomci iz vinom isflekane beležnice, 1960.)

Svojevremeno, dok sam verovao da sam genije, gladovao sam i niko me nije želeo objaviti; tada sam po knjižarama provodio mnogo više vremena nego što to sada činim. (Nesuvisli esej o poetici i krvavom životu napisan dok sam ispijao pakovanje od šest limenki piva, 1965.)

Još odavno sam došao do zaključka da je POEZIJA najkraći, najsočniji, najdelotvorniji oblik pisanja. Zašto pisati roman kad sve možete iskazati u deset stihova? Zašto deset romana kad možete napisati 10.000? Naravno, roman ZLOČIN I KAZNA nije mogao biti napisan u deset redaka, uprkos tome što se ne slažem sa završetkom, za koji verujem da je bio iznuđen pod pritiskom opštedruštvenog licemerja, to je ipak sjajno delo. Zbog toga osećam naklonost prema svega nekolicini romansijera, ali oni ne mogu biti opravdanje za sve one silne mudrijaše i pametnjakoviće koji su usledili. (Nesuvisli esej o poetici i krvavom životu napisan dok sam ispijao pakovanje od šest limenki piva, 1965.)

Po mom mišljenju, glavni problem je u tome što postoji jako velika razlika između književnosti i života, jer oni koji stvaraju književnost ne pišu o životu, a oni koji žive život isključeni su iz literature. Naravno, tokom stoleća pojavili su se jako važni pisci – Dostojevski, Luj-Ferdinand Selin, rani Hemingvej, rani Kami, Turgenjev i njegove kratke priče, a tu
je i Knut Hamsun, Glad i sve ostalo što je napisao, Gorki, taj lutalica pre Revolucije… nekolicina drugih… ali najveći deo svega ostalog bilo je obično sranje… (pismo Gerardu Dombrovskom, 3. 1. 1969.)

U 72. godini moguće je da me svakog trena napusti. Sposobnost da pišem. Jedino čega se bojim. Uopšte nije reč o slavi. Ni o novcu. Radi se o meni. Osećao sam se bolesno. Bio mi je potreban taj odušak, zabava, olakšanje koje nalazim u pisanju. Sigurnost koju pruža pisanje. Taj prokleti rad. Sva prošlost mi ništa ne znači. Reputacija mi ništa ne znači. Samo sledeća rečenica nešto znači. A ako se ona ne pojavi, ja sam mrtav, iako sam, zapravo, i dalje živ. (dnevnička zabeleška, 15. 9. 1992.)

O LJUBAVI I ŽENAMA

Žene obično padaju na najveće budaletine na koje naiđu. To je razlog zašto je ljudski rod danas tu gde jeste. Imamo pametne i trajne Kazanove, iznutra potpuno šuplje kao i čokoladni uskršnji zečići koje poklanjamo našim jadnim klincima… Najlepše žene uvek padaju na najodvratnija govna, na najprozirnije folirante. Sad, ili sam ljubomoran, ili imam krive poglede. (Zabeleške starog pokvarenjaka, 1969.)

Teško je objasniti, jer ljubav je neadekvatna reč, ali pretpostavljam da smo se, u punom smislu reči, zaista voleli. Mogu sa sigurnošću reći da ne možete dovoljno dobro upoznati ženu pre nego što spavate s njom, ili ona s vama. A što više puta to učinite, bolje ćete se međusobno poznavati. Ako odnosi između vas i dalje budu zadovoljavajući, to je ljubav. Ali ako prestanu, reč je o odnosu kakav ima većina muškaraca i žena. Ne tvrdim da je seks isto što i ljubav; mogao bi biti isto što i mržnja. Ali ako je seks dobar, u to se naknadno umešaju i druge stvari – boja haljine, pege na ruci, razne sličnosti i razlike; uspomene, smeh i bol. (Krik i strast, 1971.)

Jednostavno me pratila sreća u životu. Žene obično vole muškarce koji ih zanemaruju. Bila je to psihološka sreća. (Komad sira, 1972.)

Nisam oženjen jer svaka ženska zahteva puno radno vreme. Čovek se mora odlučiti čime će se baviti… Osim toga, ako malo cugaš ili se kockaš, odmah svaka misli da je svršeno s ljubavi… (Faktotum, 1975.)

Da sam se rodio kao žena, sigurno bih postao prostitutka. Budući da sam se rodio kao muškarac, stalno sam žudeo za ženama, što su bile praznije, bile su mi milije. A ipak su me žene – vredne žene – plašile, zato što su možda želele moju dušu, a ja sam želeo zadržati ono što je još ostalo od moje duše. Ja sam, u stvari, čeznuo za prostitutkama, ženama s dna, zato što su one bile pogibeljne i žestoke i nisu imale nikakvih zahteva. Kad bi otišle, ništa nisam gubio. A ipak sam u isto vreme čeznuo za nežnom, dobrom ženom, bez obzira na previsoku cenu. U oba sam slučaja bio izgubljen. Jak muškarac odrekao bi se i jednih i drugih. Ja nisam bio jak. Zato sam se stalno borio sa ženama, sa svojom idejom o njima. (Žene, 1977.)

Ljubav je svojevrsna predrasuda. Voliš ono što ti je potrebno, voliš ono zbog čega se osećaš dobro, voliš ono što ti odgovara. Kako možeš reći da nekoga voliš kad ima deset hiljada ljudi na svetu koje bi još više volela, samo kad bi ih poznavala? A nikad ih nećeš upoznati. (Muzika vruće vode, 1983.)

Recesija, to vam je ono kad vam žena zbriše s nekim. A depresija je kad vam je neko vrati. (There‘s No Business, 1984.)

O ŽIVOTU

Život me oblikovao, a ja sam oblikovao ono što sam mogao. (Nesuvisli esej o poetici i krvavom životu napisan dok sam ispijao
pakovanje od šest limenki piva, 1965.)

Čovek je stvoren za poraz. Čovek može biti i uništen i poražen. Sve dotle dok Čovek bude stremio prema najvišoj prečki na merdevinama a ne bude spreman za pad, Čovek će biti poražen, uništen i poražen, poražen i uništen. Jedino kad Čovek nauči čuvati ono što može, biće manje poražen i manje uništen. (Stari pijanac kojeg je sreća napustila, 1967.)

Ništa protivzakonito nikad ne prestaje postojati. (Beleške matorog pokvarenjaka, 1967.)

Naš izbor je, u stvari – da nemamo izbora. Ako smo prebrzi, gotovi smo. Ako nismo dovoljno brzi, gotovi smo. To nije naš špil karata. Kako možemo srati kad nam je dve hiljade godišnji hrišćanski čep zabijen u guzicu? (Beleške matorog pokvarenjaka, 1969.)

Ljudima nikad nije pravo. Slepo grabe sve što im se nudi: kapitalizam, zdravu hranu, zen, surfovanje, balet, hipnozu, grupne seanse, orgije, vožnju bicikla, travu, katoličanstvo, dizanje tegova, putovanja, odvikavanje od zavisnosti, vegetarijanstvo, Indiju, slikanje, pisanje, dirigovanje, planinarenje, jogu, kockanje, alkohol, jogurt, Baha, Budu, Hrista, transcendentalnu meditaciju, drogu, sok od šargarepe itd. Ljudi moraju pronaći nešto čime će se baviti dok ne dočekaju smrt. Ipak, lepo je da imaju izbor. (Žene, 1977.)

Ponekad mi se čini kao da smo svi upali u klopku u istom filmu. Svako od nas zna svoj tekst, kuda treba hodati, kako treba glumiti, osim što nema kamere. Pa ipak, ne možemo pobeći iz tog filma. A to je loš film. (dnevnička zabeleška, 31. 10. 1991.)

Besmrtnost je glupa izmišljotina živih. (dnevnička zabeleška, 29. 8. 1991.)

Čarls Bukovski

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)