Ознака: mudre misli

SAVETI SEDAM GRČKIH MUDRACA

SAVETI SEDAM GRČKIH MUDRACA

Mera je najbolja. Poštuj svoga oca. Budi zdrav telom i dušom. Slušaj mnogo. Govori malo. Savetuj najbolje. Vladaj svojim strastima. usteži se od nasilja. Neprijatelje naroda smatraj svojim
neprijateljima. Ako imaš sreće, ne budi ohol, ako nemaš, ne ponizi se. (Kleobul)

Ne sudeluj u suđenju, jer ćeš biti neprijatelj optuženog. Izbegavaj zadovoljstva iz kojih se rađa bol. Čuvaj bolje svoju čast nego svoju zakletvu. Ne laži, nego govori istinu. Nemoj imati više prava nego što su tvoji roditelji imali. Ne osvajaj brzo prijatelje; one koje već imaš, ne odbijaj brzo. Ako si naučio da budeš poslušan, naučio si da vladaš. Izbegavaj loše društvo. Ne govori o onome što nisi video. (Solon)

Upoznaj sebe. Kada piješ, ne govori mnogo, pokajaćeš se. Na gozbu svog prijatelja idi polako, pohitaj kad je u bolesničkoj postelji. Poštuj starije. Ne podsmevaj se nevoljniku. Ne teži nemogućem. Kad govoriš, ne mlataraj rukama, to je kao da si lud. Pridržavaj se zakona. (Hilon)

Svedoči – i eto nevolje. Misli na svoje prijatelje, bilo da su ovde, bilo da nisu. Ne biraj bogatstvo bespravno, Ne usteži se da budeš nežan prema roditeljima. Teško je čoveku da upozna sebe. Najprijatnije je ako čovek dobije što želi. Nedostatak samosavladavanja donosi nevolje. Neotesanost je teret. Ne budi lenj, čak ni ako imaš novaca. (Tales)

Prepoznaj prikladan tren. Ne govori prerano o svojim planovima: ako ti ne uspeju, neće te ismejati. Ono što ne želiš od drugoga, ni ti ne čini nikome. Vrati dobra koja su ti bila poverena.
Šićarluk je nezasit. (Pitakos)

Pogledaj u ogledalo: ako si lep, treba da činiš lepo, ako si ružan, grešku prirode treba da ispravljaš lepim postupcima. Polako se prihvataj posla, ali ako si se prihvatio, izdrži. Narav
neka ti ne bude ni blaga, ni stroga. Saslušaj sve. Govori samo u prikladnom trenu. Kad učiniš dobro, pripiši to bogovima, ne sebi. (Bijant)

Sve je vežba. Spokoj je lep. Žurba je opasna. Uživanja su prolazna, vrline su besmrtne. U sreći budi umeren. u nesreći trezven.

Budi dostojan svojih roditelja. Primeran život je cena blažene smrti. Budi istovetan prema prijateljima i u nevolji i u radosti. Ne izbrbljaj tajnu. Voli sveža jela i stare zakone. (Perijan-
dar)

Čarls Bukovski – CITATI


Čarls Bukovski (Charles Bukowski) – Misli, izjave, citati, poruke… O pisanju, o ženama, o ljubavi, o životu…

O PISANJU

Pišem da bih nešto radio. Bez toga bih se razboleo i umro. To je deo mene koliko i jetra ili creva, i gotovo jednako je čarobno. (Odlomci iz vinom isflekane beležnice, 1960.)

Svojevremeno, dok sam verovao da sam genije, gladovao sam i niko me nije želeo objaviti; tada sam po knjižarama provodio mnogo više vremena nego što to sada činim. (Nesuvisli esej o poetici i krvavom životu napisan dok sam ispijao pakovanje od šest limenki piva, 1965.)

Još odavno sam došao do zaključka da je POEZIJA najkraći, najsočniji, najdelotvorniji oblik pisanja. Zašto pisati roman kad sve možete iskazati u deset stihova? Zašto deset romana kad možete napisati 10.000? Naravno, roman ZLOČIN I KAZNA nije mogao biti napisan u deset redaka, uprkos tome što se ne slažem sa završetkom, za koji verujem da je bio iznuđen pod pritiskom opštedruštvenog licemerja, to je ipak sjajno delo. Zbog toga osećam naklonost prema svega nekolicini romansijera, ali oni ne mogu biti opravdanje za sve one silne mudrijaše i pametnjakoviće koji su usledili. (Nesuvisli esej o poetici i krvavom životu napisan dok sam ispijao pakovanje od šest limenki piva, 1965.)

Po mom mišljenju, glavni problem je u tome što postoji jako velika razlika između književnosti i života, jer oni koji stvaraju književnost ne pišu o životu, a oni koji žive život isključeni su iz literature. Naravno, tokom stoleća pojavili su se jako važni pisci – Dostojevski, Luj-Ferdinand Selin, rani Hemingvej, rani Kami, Turgenjev i njegove kratke priče, a tu
je i Knut Hamsun, Glad i sve ostalo što je napisao, Gorki, taj lutalica pre Revolucije… nekolicina drugih… ali najveći deo svega ostalog bilo je obično sranje… (pismo Gerardu Dombrovskom, 3. 1. 1969.)

U 72. godini moguće je da me svakog trena napusti. Sposobnost da pišem. Jedino čega se bojim. Uopšte nije reč o slavi. Ni o novcu. Radi se o meni. Osećao sam se bolesno. Bio mi je potreban taj odušak, zabava, olakšanje koje nalazim u pisanju. Sigurnost koju pruža pisanje. Taj prokleti rad. Sva prošlost mi ništa ne znači. Reputacija mi ništa ne znači. Samo sledeća rečenica nešto znači. A ako se ona ne pojavi, ja sam mrtav, iako sam, zapravo, i dalje živ. (dnevnička zabeleška, 15. 9. 1992.)

O LJUBAVI I ŽENAMA

Žene obično padaju na najveće budaletine na koje naiđu. To je razlog zašto je ljudski rod danas tu gde jeste. Imamo pametne i trajne Kazanove, iznutra potpuno šuplje kao i čokoladni uskršnji zečići koje poklanjamo našim jadnim klincima… Najlepše žene uvek padaju na najodvratnija govna, na najprozirnije folirante. Sad, ili sam ljubomoran, ili imam krive poglede. (Zabeleške starog pokvarenjaka, 1969.)

Teško je objasniti, jer ljubav je neadekvatna reč, ali pretpostavljam da smo se, u punom smislu reči, zaista voleli. Mogu sa sigurnošću reći da ne možete dovoljno dobro upoznati ženu pre nego što spavate s njom, ili ona s vama. A što više puta to učinite, bolje ćete se međusobno poznavati. Ako odnosi između vas i dalje budu zadovoljavajući, to je ljubav. Ali ako prestanu, reč je o odnosu kakav ima većina muškaraca i žena. Ne tvrdim da je seks isto što i ljubav; mogao bi biti isto što i mržnja. Ali ako je seks dobar, u to se naknadno umešaju i druge stvari – boja haljine, pege na ruci, razne sličnosti i razlike; uspomene, smeh i bol. (Krik i strast, 1971.)

Jednostavno me pratila sreća u životu. Žene obično vole muškarce koji ih zanemaruju. Bila je to psihološka sreća. (Komad sira, 1972.)

Nisam oženjen jer svaka ženska zahteva puno radno vreme. Čovek se mora odlučiti čime će se baviti… Osim toga, ako malo cugaš ili se kockaš, odmah svaka misli da je svršeno s ljubavi… (Faktotum, 1975.)

Da sam se rodio kao žena, sigurno bih postao prostitutka. Budući da sam se rodio kao muškarac, stalno sam žudeo za ženama, što su bile praznije, bile su mi milije. A ipak su me žene – vredne žene – plašile, zato što su možda želele moju dušu, a ja sam želeo zadržati ono što je još ostalo od moje duše. Ja sam, u stvari, čeznuo za prostitutkama, ženama s dna, zato što su one bile pogibeljne i žestoke i nisu imale nikakvih zahteva. Kad bi otišle, ništa nisam gubio. A ipak sam u isto vreme čeznuo za nežnom, dobrom ženom, bez obzira na previsoku cenu. U oba sam slučaja bio izgubljen. Jak muškarac odrekao bi se i jednih i drugih. Ja nisam bio jak. Zato sam se stalno borio sa ženama, sa svojom idejom o njima. (Žene, 1977.)

Ljubav je svojevrsna predrasuda. Voliš ono što ti je potrebno, voliš ono zbog čega se osećaš dobro, voliš ono što ti odgovara. Kako možeš reći da nekoga voliš kad ima deset hiljada ljudi na svetu koje bi još više volela, samo kad bi ih poznavala? A nikad ih nećeš upoznati. (Muzika vruće vode, 1983.)

Recesija, to vam je ono kad vam žena zbriše s nekim. A depresija je kad vam je neko vrati. (There‘s No Business, 1984.)

O ŽIVOTU

Život me oblikovao, a ja sam oblikovao ono što sam mogao. (Nesuvisli esej o poetici i krvavom životu napisan dok sam ispijao
pakovanje od šest limenki piva, 1965.)

Čovek je stvoren za poraz. Čovek može biti i uništen i poražen. Sve dotle dok Čovek bude stremio prema najvišoj prečki na merdevinama a ne bude spreman za pad, Čovek će biti poražen, uništen i poražen, poražen i uništen. Jedino kad Čovek nauči čuvati ono što može, biće manje poražen i manje uništen. (Stari pijanac kojeg je sreća napustila, 1967.)

Ništa protivzakonito nikad ne prestaje postojati. (Beleške matorog pokvarenjaka, 1967.)

Naš izbor je, u stvari – da nemamo izbora. Ako smo prebrzi, gotovi smo. Ako nismo dovoljno brzi, gotovi smo. To nije naš špil karata. Kako možemo srati kad nam je dve hiljade godišnji hrišćanski čep zabijen u guzicu? (Beleške matorog pokvarenjaka, 1969.)

Ljudima nikad nije pravo. Slepo grabe sve što im se nudi: kapitalizam, zdravu hranu, zen, surfovanje, balet, hipnozu, grupne seanse, orgije, vožnju bicikla, travu, katoličanstvo, dizanje tegova, putovanja, odvikavanje od zavisnosti, vegetarijanstvo, Indiju, slikanje, pisanje, dirigovanje, planinarenje, jogu, kockanje, alkohol, jogurt, Baha, Budu, Hrista, transcendentalnu meditaciju, drogu, sok od šargarepe itd. Ljudi moraju pronaći nešto čime će se baviti dok ne dočekaju smrt. Ipak, lepo je da imaju izbor. (Žene, 1977.)

Ponekad mi se čini kao da smo svi upali u klopku u istom filmu. Svako od nas zna svoj tekst, kuda treba hodati, kako treba glumiti, osim što nema kamere. Pa ipak, ne možemo pobeći iz tog filma. A to je loš film. (dnevnička zabeleška, 31. 10. 1991.)

Besmrtnost je glupa izmišljotina živih. (dnevnička zabeleška, 29. 8. 1991.)

Čarls Bukovski

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Miroslav Mika Antić – OLOVKA NE PIŠE SRCEM (knjiga)

Miroslav Mika Antić – OLOVKA NE PIŠE SRCEM

Imam u rukama divnu knjigu. Jednu od najlepših koje sam pročitao u životu posle Malog princa  Antoana Sent-Egziperija. Zove se Olovka piše srcem. Poklonio sam je svojoj deci sa željom da je zavole isto toliko koliko je i ja volim.
Ali deca ne bi bila oni pravi, jedini istinski kreativci, kad ne bi svaku stvar odmah izvrtala na svoj način. Dodavala. Preturala. Izmišljala… Sede tako u drugoj sobi, čitaju Olovku koja piše srcem i vrte, vrte, izvrću, igraju se nekih svojih pitalica i odgovaralica. U takvoj jednoj običnoj čaroliji igre nastala je i ova, neko bi rekao: kontra-olovka. A ona to nije. Samo je jedan tata seo sa svoja tri mališana i počeo da ćaska. Počeo da se igra i da ima vremena za svoju rođenu decu u ovom kovitlacu vremena kad se trči za egzistencijom, za svojim već pomalo omatorelim snovima, za rešavanjem briga ili parčetom svakodnevnog hleba. I zaista, nema ničeg drugog u ovoj knjizi sem obične ljudske teze da to može da učini svaki roditelj, da bi možda morao da učini, svejedno da li će sesti i zapisati te odgovore ili će ih samo (a koliko puta smo svi to činili), prepričavati prijateljima: znate, moj sin juče kaže… ili: zamislite šta pita moja kći pre neki dan
Ja sam, evo, sve to sročio u jednu knjigu. Ostavio sam na stranu psihotestove i sredio odgovore onako kako bi to učinio jedan pesnik: dramaturški, da dobijem celinu, pa odbacio ono što mi se činilo kao neko mudrovanje (više volim decu koja nisu veliki vunderkindi) i dobio ovu zbirčicu.
Sa svakim novim mališanom koji počne da sanja rodi se i jedna nova, slična, a ipak tako drukčija Olovka. – M.A. (Predgovor knjige Olovka ne piše srcem – Miroslav Mika Antić)

Olovka

Olovka ne piše srcem, jer je srce ušlo u mene onoga dana kad su me snimali kod doktora. Sad olovka ima samo nešto crno.

Dam olovci ruku da nešto napiše. Napiše kuću. Mamu. Ovog mog zavrnutog tatu. Uzmem od olovke ruku, a ona padne i ćuti. Olovka piše mojom rukom.

Kuća

Kuća je kad ti se baka trideset godina kući, a deca joj sve razvuku.

Kuća je kad smo svi zajedno za stolom, na Novu godinu.

Kuća je čisto kućevna stvar.

Kuća je da se od nje paziš i da te zovu kućepazitelj.

Kuća je kad tata kaže: izem ti ovu kuću, šta je ovo?!

Drvo

Drvo je kad ti kažu da si drven, a ti tužan.

Drvo je za učenje dece da rastu.

List stanuje na drvetu. Drži se za granu onim onako.

Treba da se ima lišće da se zapuše prazne grane u proleće.

Pesma

Pesma je oni što stalno piju.

Pesma je kad ideš u zabavište.

Pesma je kad teča vozi kola, pa je to prava pesma.

Pesme služe protivno plakanjima.

Vino

Vino je tečnost za srce.

Vino je za nekoliko psovanja pred decom.

Vino je ono u špriceru kad bi se izvadila soda.

Vino je neki Đura Jakšić sa krčmaricom, jer sve se o svakom čuje.

Mantil

Mantil služi za trebanje.

Mantil je grejalica za ljude.

Mantil je jedna obešenost.

Baka

Baka je kad se ima unuče.

Baka je žena koja se muči.

Bake pogreše što se ne rode posle nas, pa da ih mazimo.

Baka je tatina mama, a može i mamina, ali nešto ređe. Zato imaš gušću i ređu baku.

Koliko je sati

Stalno je pola sata, narode! Jer posle prvih pola sata dođe drugo pola sata i vidiš da je uvek samo pola sati do kraja života.

Dugme

Dugme je kad nekom otpadne sa haljine, pa svi trče da ti ga zašiju, a ti kažeš: na žalost – izgubljeno.

Dugmad se sama odšivaju, odu u robnu kuću i tamo se prodaju nekom drugom.

Dugme je oko za rukav i da se stalno traži po patosu.

Dugme je češće plavo nego belje.

Igla

Igla služi za ubadanje neba, da se nebo probuši i da splasne.

Igla služi za rastenje na ružama i za krvarenje prstiju.

Igla je kad nekom podmetneš iglu, pa šta bude.

Bog

Boga nema, ali on te uvek nekako kazni kad ne valjaš.

Bog je jedan iz viđenja, iz Beograda, i zato se nas dvoje tako retko srećemo.

Bog živi po crkvama i ima crveno kandilo što nije kao semafor da se pretvori u zeleno, nego se uvek crveni.

Bog je da se volimo i varamo. I da kažemo: boga ti tvoga balavog.

More

More dođe i stoji, a reka se stalno muva.

More je za kupanje na slici.

Mama

Mama služi da se rodi dete ili onaj glavonja onamo.

Mama ti treba da zaposli rodu, pa da roda posle donese dete kod mame.

Roda je mama,  a mama je službenik svaki dan, sem u subotu i nedelju.

Zvezde

Zvezde su kad pocrni nebo, pa su zvezde.

Zvezde nam trebaju da ih viđamo kad se vraćamo iz gostiju.

Od zvezda se učiš namigivanju.

Zvezda je ime za mlađu lutku, a stariju ti uzme sestra i još te bije.

Riba

Riba je kad smo ribali šerpe.

Riba ima dušu nekako vodenastu.

Riba se ćuti a dete se govori.

Riba je da se zagrcneš od kostiju i da donese riblje ulje da ti je gadno.

Riba se dobija od riblje konzerve.

Ribe žive u samousluzi, a može i u drugoj radnji.

Dim

Dim je zbog vetra, da ima vetar šta da radi, da nije sam samcit na svetu.

Spremnost

Spremnost je deranje na tebe, što nisi spremio stvari.

Spremnost je spremanje za slavu al’ da je tajna da mi slavimo.

Nespremnost je sramota za žensku decu, a muškarci – baš ih briga.

Slika

Slika je kad neko naslika gužvu.

Slika služi za zidove, a i da se stalno pitaš: šta je to na slici, majko moja?

Kornjača

Kornjača je kora i druga kora kao sendvič od neke veće šarene zemičke, samo što unutra nije jelo, ni puter, nego živo što se mrda i što te gleda sa strane pravo u oko.

Kornjača je da se ima u kući neko vreme da bi se hranila i išla okolo, dok je mama ne pokloni deci sa drugog sprata. Posle vidiš da više i nema kornjača na svetu.

Mutno

Mutno je kad su svi kao mutni.

Ko muti zove se mutničar, kao onaj što želi, pa se zove železničar.

Muti se ili krem, ili tata opet nešto muti.

Mutno je šećer jer se zamuti u žumance.

Mutno je kad kažeš da je Dunav plav, a on onakav.

Dunav

Dunav je za koristi. Razni ljudi imaju razne koristi od Dunava. Kakvu korist imamo mi od Dunava? Naša porodica ima korist što tata sedne u čamac, ode nekuda, nema ga ceo dan, i bar imamo mira u kući.

Dunav je drukčije nego duvan, jer duvan te guši, a Dunav se upotrebljava za davljenje vojnika i za strah.

Hleb

Hleb je kad se gleda u izlog pekare da vidiš ima li ga ili da odeš dalje.

Hleb je sečenje nožem i sanjanje mekanog.

Hleb je ono jedljivo i oblizivanje pekmeza. Greh je kad se hleb baci.

Hlebove mame su pekarke.

Povrće

Grašak je ono što voliš da čistiš i da ga istrebljuješ.

Luk je da se iseče, da se metne na sto i da se pojede, a pojedu ga gosti dok mi gledamo.

Krompir se opere, pa se isečen metne u šerpu i kuva, i onda se kaže: boga mu njegovog, evo mi stalno jedemo samo taj krompir.

– Odlomci iz knjige Miroslav Antić: OLOVKA NE PIŠE SRCEM, Izdanje i štampa: Beogradski izdavačko-grafički zavod (BIGZ), Beograd, 1974.

Priprema, izbor teksta i fotografija: Bistrooki – www.balasevic.in.rs

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini ili fotografija je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs

SEDAM STAROGRČKIH MUDRACA – Biblioteka mudrosti

Sedam mudraca iz Grčke (grčki:οἱ ἑπτὰ σοφοί hoi hepta sophoi) je zajednički naziv za najstarije predstavnike grčke filozofije koji su svoje misli izricali u obliku sažetih izreka. Živeli su u VI i V veku p. n. e. U mnoštvu verzija, lista sedam mudraca kod raznih autora obuhvata ukupno tridesetak slavnih. Mudracem su u ono doba – pre, otprilike, 2600 godina – nazivali svakog ko se „mudrošću bavi po pozivu, dakle čoveka koji je bio istaknut po svojoj duhovnoj snazi i oštrini“ Sedam mudraca koji se najčešće pominju:

Solon iz Atine
Tales iz Mileta
Hilon iz Sparte
Pitak sa Lezbosa
Bijas iz Prijene
Kleobul iz Lindoca
Perijandar iz Korinta

U raznim verzijama pominju se još i: Leofant iz Lebeda, Epimenid, Mizon, Anakars, Pitagora, Aristodem, Panfil, Anakars, Akusilaj, Skabre, Ferekid, Las, Orfej, Lin, Epikur…

Misli (izreke) mudraca iz stare Grčke:

Sve svoje nosim sa sobom. – Bijas. U vreme kada je persijski car Kir opsedao Prijenu stanovnici su bežali noseći sa sobom imovinu, a jedino je Bijas išao bez ičega. Kada su ga Kirovi vojnici pitali zašto on ništa ne nosi, odgovorio je: Sve svoje nosim sa sobom!
Ni u čemu ne preteruj. – Solon
Ja znam samo jedno, a to je da ništa ne znam. (stgrč. ἓν οἶδα ὅτι οὐδὲν οἶδα; lat. scio me nihil scire) – Sokrat
Veće je poštovanje iz daljine. -Tales
Rado slušaj i ne govori mnogo. – Kleobul
Bogatstvo se ne meri materijalnim vrednostima koje čovek poseduje, već čašću koju je stekao. – Epikur
Iskustvo je najbolja škola, samo je školarina vrlo skupa. – Sokrat
Početak otkriva čoveka. – Bijas
Zakoni su kao paukova mreža: oni hvataju samo male muve, dok velike s lakoćom tu mrežu pocepaju. – Anakars
Zlato proveravamo vatrom, ženu zlatom a muškarca ženom. – Pitagora
Zanos može sve. – Perijandar
Vrlina je znanje. – Sokrat
Najbolje je držati meru. – Kleobul
Spoznaj sebe (grč: γνωθι σεαυτόν) je čuveni starogrčki natpis koji je stajao na ulazu proročišta u Delfima. Ova izreka se pripisuje nekolicini grčkih mudraca, među kojima su: Hilon iz Sparte, Solon iz Atine, Tales iz Mileta, Heraklit iz Efesa, Pitagora sa Samosa, Sokrat iz Atine.
Ni bogovi se ne bore protiv onoga što mora biti. – Pitak
Ne pričaj zlo o mrtvima. – Hilon
Kamen je zamrznuta muzika. – Pitagora
Istina je ono što se kao zajedničko nalazi u mnoštvu pojedinačnih mišljenja. – Sokrat
Ako zapovedaš, upravljaj samim sobom. – Tales
Mrtvoga smatraj sretnim. – Hilon
Ako si naučio slušati, znaćeš i zapovedati. – Solon
Knjige su hladni ali pouzdani prijatelji. – Sokrat
Čovek je mera svih stvari. – Pitagora
Većina ljudi je zla. – Bijas
Poštuj starije. – Hilon
Radije nek ti zavide nego da te sažaljevaju. – Tales
Pokoravaj se zakonima. – Hilon
Kad bi svi ljudi prikupili svoje nesreće na jedno mesto, većina bi bila srećna da kući ponovno uzme vlastitu umesto da ponesu deo zajedničke celine. – Solon
Užici su prolazni, časno ime je besmrtno. – Perijandar
Uoči pravi čas. – Pitak
Ne smej se nesrećnicima. – Hilon
Ako je vladar jednom omražen, onda ga njegova bilo dobra bilo loša dela terete. – Tales
Ne poželi nemoguće. – Hilon
Kad govoriš o svom neprijatelju ne zaboravi da bi mu jednog dana mogao postati prijatelj. – Perijander
Najbrži je um, jer kroz sve juri. – Tales
Svako će znati da vam kaže koliko ima koza i ovaca, ali ne i koliko ima prijatelja. – Sokrat

Za Talesa se smatra da je bio prvi od sedmorice mudraca (po Platonovom spisu „Protagora“) i on je prvi kojem je dodeljen naziv mudrac (ho sofos), ali tek posmrtno. Tales je bio veoma svestran čovek. Bavio se matematikom, astronomijom, geometrijom, politikom, bio je hidrotehničar i nautički inženjer, trgovac i filozof – mada taj naziv još tada nije bio upotrebljavan.
Tales je čoveku koji ga je pitao šta je bilo pre: noć ili dan, odgovorio: „Noć je za jedan dan starija“.

Šta je teško? – Samoga sebe spoznati.
A šta je lako? – Drugome savet davati. (Tales)

BIBLIOTEKA MUDROSTI – Citati, izreke, poslovice, mudre misli…

Riznica mudrosti – najlepši citati, izreke, narodne poslovice, mudre misli…

Citati velikana – LJUBAV

Citati velikana – ŽIVOT I SVET

LATINSKI CITATI

SEDAM STAROGRČKIH MUDRACA

NARODNE POSLOVICE

DEČIJE MUDROSTI

CITATI VELIKANA 

Lav Nikolajevič Tolstoj

Mehmed Meša Selimović

Nikola Tesla

Miloš Crnjanski

Johan Volfgang Gete

Ivo Andrić

Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Miroslav Mika Antić

Jovan Dučić

 

Dečji biseri

DEČJI BISERI – Iskrene i duhovite dečije misli, pravi biseri mudrosti iz knjige Olovka piše srcem,  tv emisije Kefalica i knjige Olovka ne piše srcem (Miroslav Mika Antić).

SRCE I LJUBAV

BRAK I MATIČAR

ŽIVOTINJE I ZOOLOŠKI VRT

AVION, AUTOMOBIL I PTICA

KAFA, KAFANA, KUĆA, KUVAR

GLAVA I GLAVONJA

DRŽAVA, NAROD, SRBIJA

KULTURA I IVO ANDRIĆ

HRABROST I LAKOMOST

PRAVDA I MILOSRĐE

RAZNA PITANJA I ODGOVORI

 

OLOVKA PIŠE SRCEM ♥ Dečiji biseri

PROZA

Prozno stvaralaštvo – citati, biografije, odlomci iz knjiga, priče, poslovice, bajke, basne, mudre misli, knjige, autobiografije…

BIBLIOTEKA MUDROSTI – Citati, izreke, poslovice, mudre misli…

BAJKE

SVETI SAVA – Priče, pesme, narodna predanja, legende…

 

PLEJADA VELIČANSTVENIH – Najlepši citati, biografije, bibliografije najvećih majstora naše i svetske književnosti, besmrtnih velikana:

Anton Pavlovič Čehov

Borisav Bora Stanković

Branislav Nušić

Branko Ćopić

Danilo Kiš

Džordž Orvel

Edgar Alan Po

Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Gabrijel Garsija Markes

Gistav Flober

Horhe Luis Borhes

Ivan Sergejevič Turgenjev

Ivo Andrić

Jovan Sterija Popović

Lav Nikolajevič Tolstoj

Laza К. Lazarević

Meša Selimović

Mihail Afanasijevič Bulgakov

Miloš Crnjanski

Nikolaj Vasiljevič Gogolj

 

Izabrane knjige, priče, drame, odlomci:

 

Branislav Nušić – ANALFABETA

Borisav Bora Stanković – NEČISTA KRV

Jovan Sterija Popović – POKONDIRENA TIKVA

KARMEN (Libreto) govori Miloš Žutić

Mihajlo Pupin – SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA / Autobiografija

Nikola Tesla – Priča o detinjstvu

Branislav Nušić – RETORIKA / NAUKA O BESEDNIŠTVU

Isidora Sekulić – BURE | Tekst, video

Momo Kapor – MALI PRINC

„Knjiga je najtiši i najpouzdaniji prijatelj; najpristupačniji i najmudriji savetnik i najstrpljiviji učitelj.“ Čarls Vilijam Eliot.

MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi

MAJSTOR I MARGARITA – Mihail Afanasijevič Bulgakov

TVRĐAVA – Mehmed Meša Selimović

NA DRINI ĆUPRIJA – Ivo Andrić

BRAĆA KARAMAZOVI – F. M. Dostojevski

„Svet knjiga je najlepši svet koji je čovek stvorio. Sve ostalo je prolazno. Spomenici se ruše, narodi nestaju, civilizacije se razviju pa izumru, i posle perioda potpune tame, sve se iznova gradi. Ali u svetu knjiga se nalaze redovi koji su svemu ovome svedočili, i preživeli, netaknuti i sveži kao onoga dana kada su napisani, i dalje dotiču srca ljudi, pripovedajući o ljudima kojih odavno više nema.“  Klarens Šepard Dej

– Top 100 najboljih knjiga svih vremena

– Top 20 najboljih domaćih pisaca (Ex YU)

– Dobitnici Nobelove nagrade za književnost