Desanka Maksimović – BIOGRAFIJA
DESANKA MAKSIMOVIĆ
Desanka Maksimović (Rabrovica (Divci) kod Valjeva, 16. maj 1898 — Beograd, 11. februar 1993) je bila pesnikinja, profesorka književnosti, prevodilac i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti.
Desanka Maksimović je bila najstarije dete oca Mihaila, učitelja, i majke Draginje. Mihailo je bio sin Dimitrija i Nerandže Maksimović, Nerandža-Nera je bila potomak kneza Jovana Simića Bobovca. Odmah posle njenog rođenja, Mihailo Maksimović je dobio premeštaj, te se porodica odselila u Brankovinu. U Brankovini je provela detinjstvo, a u Valjevu je završila gimnaziju. Početkom avgusta 1933. godine udala se za Sergeja Slastikova. Nije imala dece.
Studije upredne književnosti, opšte istorije i istorije umetnosti upisala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a uporedo sa studijama pisala je poeziju i objavljivala u reprezentativnim časopisima i listovima, među kojima su bili „Misao“, „Letopis Matice srpske“, „Politika“, „Pravda“, „Venac“…
Po diplomiranju 1923. postavljena je za suplenta u Trećoj ženskoj gimnaziji u Beogradu, a sledeće godine objavljuje prvu zbirku pod nazivom „Pesme“ čiju je naslovnu stranu uradio Pjer Križanić.
Na preporuku Bogdana Popovića krajem 1924. odlazi u Pariz kao stipendista francuskog Ministarstva inostranih poslova. Po povratku u zemlju dobija posao u Učiteljskoj školi u Dubrovniku, a potom u Prvoj ženskoj gimnaziji u Beogradu i tu ostaje do bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. kada odlazi u Brankovinu, ali se u jesen iste godine vraća u Beograd gde je radila u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji (a današnjoj Petoj beogradskoj gimnaziji).
Tu je i saznala za streljanje đaka u Kragujevcu i počinje da piše „Krvavu bajku“.
Jedna od njenih učenica bila je i Mira Alečković, koja je takođe postala pesnikinja i bliska prijateljica Desanke Maksimović. Početkom Drugog svetskog rata je otišla u penziju, ali se u službu vratila 1944. i u istoj školi ostala do konačnog penzionisanja, 1953.
Svojim delom snažno je obeležila našu književnost 20. veka. Dobitnik je velikog broja priznanja: Ordena zasluga za narod I reda, bugarskog Ordena Kirila i Metodija I reda, Ordena časti Prezidijuma Vrhovnog sovjeta, nagrade Evropskog društva kulture, Zmajeve nagrade Matice srpske, Vukove nagrade, dva puta je dobila Orden Svetog Save, prva je žena dobitnik Njegoševe nagrade… Dopisni član SANU postala je 1959, a redovni 1965. godine.
Putovala je širom tadašnje Jugoslavije i imala veliki broj prijatelja među piscima i pesnicima; u njih su spadali i Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Gustav Krklec, Isidora Sekulić, Branko Ćopić i mnogi drugi.
U četvrtak, 11. februara 1993. godine, u svojoj 95. godini, u Beogradu je preminula Desanka Maksimović. Sahranjena je u Brankovini kod Valjeva, u porti crkve Svetih arhanđela u okviru kulturno-istorijskog kompleksa.
Nakon njene smrti, 1993. godine, osnovana je Zadužbina „Desanka Maksimović“ koja svake godine dodeljuje pesničku nagradu sa njenim imenom.
Pročitajte više:
Desanka Maksimović – PESME, BAJKE, CITATI, BIOGRAFIJA
POEZIJA – Najlepše pesme, poeme, soneti, citati i biografije domaćih i stranih autora
PROZA – Pojam, autori, knjige, citati… / Plejada veličanstvenih
PESME ZA DECU – Otpevane pesme, Recitacije, Tekstovi pesama, Knjige, Video
BAJKE i LEGENDE – Najlepše bajke i legende svih vremena, narodne bajke, bajke najpoznatijih autora…
Kutak za decu – PESME, BAJKE, KNJIGE, CRTANI FILMOVI…
Knjige u pdf formatu ~ Biblioteka elektronskih knjiga
BISTROOKI – Kutak za bistrooke
Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)