Pesma Đorđa Balaševića posvećena teniserki Moniki Seleš: 
MONIKA
Zamislite samo veliki svet
Sve do Kine preko, recimo, Sente
Zamislite samo te kontinente
Gradova na svetu ima oho-ho
Ne bih hteo da vas zamaram s njima
Nego svaka varoš novine ima
I u svakom listu sportska hronika
Hej, nek čuju svi za nas!
Nek zvoni dobar glas kao harmonika,
Hej, nek čuju svi oni šta znači to Moni-Monika!
Ja sam samo prstom probao sport
Pa te zato molim veliki svete
Nemoj da nam sada pokvariš dete
Mala Mo je stvarno cura i po
Ona ima srce, ima tri čiste,
Ne mešajte u to sad kursne liste
Nek to briga nekom drugom postane
Pustite nju, nek joj sve igra ostane
Hej, nek čuju svi za nas!
Nek zvoni dobar glas kao harmonika,
Hej, nek čuju svi oni šta znači to Moni-Monika!
Navratilova i Džon Makenro
Sad su možda malo manje daleko
Ali neće biti sve med i mleko
Moraš nekad i da izgubiš meč
Jer i porazi su magije deo
Moraš kolač svoj da poručkaš ceo
Zvuči prosto ali tako ispada:
Bori se fer i stići ćes tamo gde i pripadaš!
Hej, nek čuju svi za nas!
Nek zvoni dobar glas kao harmonika,
Hej, nek čuju svi oni šta znači to Moni-Monika!
Istorija „belog sporta“ beleži: Monika Seleš je postala peta po redu najbolja igračica sveta, prva jugoslovenska teniserka kojoj je to pošlo za rukom.
U vreme kad je porodica Seleš kuburila sa terminima i tražila slobodna igrališta po Novom Sadu da bi Monika mogla da trenira, Đorđe Balašević je kraj svoje kuće sagradio privatno tenisko igralište i nevolje male male Monike su prestale.
Čika Đorđe ju je pozvao u goste i postala je Miljenica porodice Balašević. Teren je imala na raspolaganju do mile volje, a balašević joj je posvetio i pesmu o „belom sportu“, Monikinom reketu i lopti.
– Ona je rođena da pobeđuje nepobeđeno, ona je rođena da ostvari san jugoslovenskog tenisa. – Đorđe Balašević
– Nikad neću moći da mu se odužim. Cele te godine, kada sam postala prvakinja sveta, trenirala sam kod njega. – Monika Seleš