Đorđe Balašević – Onaj ludi Šerbedžijin sin / Pesma posvećena Radetu Šerbedžiji, Raritet / Tekst pesme:
I akademska verzija pesme „Onaj ludi Šerbedžijin sin“ posvećena našem domaćinu i velikoj zvezdi…
Vreme je da nazdravimo, baćo moj!
Palo inje po ravnici širokoj…
Zauzela zima busije, vetar nosi miris Rusije…
Bosutom se štuka mresti… Ko zna di ćemo se sresti.
Razmazana maglom šikara , ko štafelaj starog slikara…
Ej, di ćemo se opet sresti… Gospod zna.
Pa da bolje nazadravimo baćane za sve one garave i zlaćane…
Jer niko ne zna kao ja i ti kako tama zna zasjajiti…
Smetnuo je s uma srećom Dante negde nas komedijante..
I niko ne zna kao ti i ja kakva li je suza stihija…
E vidiš, u to ime i ova se ispija!
I osta jedva na dnu srca… Točilo se iz te bačve…
Da se priča sto godina od Erduta pa do Spačve.
Drama, scena prva, prvi čin.
Ovaj ludi Šerbedžijin sin zagledan u oblake ko arlekin.
( Ajde Saša istakni se… Opac! … Da nešto radi…)
U ravnici svima ravno, rode moj…
Pa je katkad čovek planina u njoj.
Požare smo tuđe gasili, da li smo bar dušu spasili?
Svi su nas za rukav vukli, lakoverni i podmukli…
Joj, tuče grom po samom oraju…
E, ne volu nas, i ne moraju!
Pa slušaj, i kere laju kad koga ne poznaju.
I osta jedva na dnu srca… Točilo se iz te bačve…
Da se priča sto godina od Erduta pa do Spačve.
I drama, scena stota, stoti čin.
Ovaj ludi Šerbedžijin sin sad tumara oblacima kao džin.
Pa da…
Drama, scena stota, stoti čin.
Ovaj ludi Šerbedžijin sin sad tumara tamo nekim Holivudom kao džin.
(Ajde Saša sad ga zavrni! Hop! Opa…)