https://www.youtube.com/watch?v=ZSPTVt15gxU
PRED TVOJIM LIKOM
Ponekad padne sa neba zvezda,
prospe prašinu po oku mome,
duša se vine iz svoga gnezda,
padajuć’ tiho po telu tvome.
Znam da ne slutiš u tome trenu
kakve se sile u meni bore,
da tebe nosim kao senu,
slušajuć’ anđele kako me kore.
I ne znaš kakva tišina bije
u srcu mome bez tvoga glasa,
kada se tuga neka svije,
kidajuć’ bilo svakoga časa.
Bijući bitke sa mišlju svojom,
razum se gubi u glasu ćuka,
jer slepo stupam za stopom tvojom,
gde milost pruža tvoja ruka.
I glasa svoga ja pustit neću,
neka me zgrome te mračne sile,
neka mi kroje varljivu sreću,
svakoga jutra te čežnje gnjile.
Ivana Petković