Kutak za Bistrooke
Poezija

Johan Volfgang Gete – VOŽNJA MOREM

VOŽNJA MOREM

Mnogu noć i dan mi brod ukrcan staja;
ja s društvom u luci, do povoljnog vetra,
pićem dobru volju održavah
i strpljenje.

A dvogubo nestrpljivi oni;
želimo ti puta najbržega,
punu sreće vožnju; tma espapa
na te čeka u daleku svetu,
kad se vratiš svi ćemo te redom
izgrliti.

U cik zore sve se uskomeša,
vikom mornar iz sna nas probudi,
sve uzavre, sve to živo radi,
s prvim vetra blagoslovom poći.

I jedra se vetrom nadimaju,
i ljubavlju žarkom sunce mami;
idu jedra, a idu oblaci,
na obali kliču prijatelji
srećna puta pesmom, i pominju
slasti puta, radost odlaska jutarnjeg,
slasti prvih noćiju zvezdanih.

Al’ nestalni vetri poslani od boga
s naumljenog puta njega svrću,
on se tobož njima potčinjava,
a kuša ih nadmudriti krišom,
veran cilju i na krivu putu.

A iz sive, potmule daljine
oluja se navešćuje tromo,
tlakom ptice vodi pritiskuje,
potiskuje ljudskog srca plimu.
Bura stiže. Pod upornim njenim
besom brodar mudro jedra skuplja,
i loptom se prestrašenom titra
val i vetar.

A na drugoj obali, na kopnu,
dršću dragi, dršću prijatelji:
Aoj, zašto ne ostade ovde!
Ah, ta bura! Od sreće odgurnuti!
Zar ovako, jadnik, da okonča!
A trebaše, a mogaše! Bože!

Al’ on muški na kormilu stoji;
sa brodom se val i vetar titra,
no s njegovim ne titra se srcem.
Vladalački gnev dubine motri,
i uzda se, strad’o il’ se spas’o,
u bogove.

Johan Volfgang Gete
(Preveo: Velimir Živojinović)




back to top
Kutak za Bistrooke