Kutak za Bistrooke
Poezija

Johan Volfgang Gete – GANIMED

GANIMED *

Kako si u jutarnjem blesku
odasvud užagrilo u mene,
proleće, dragane!
Stostrukom ljubavnom slašću
uz srce mi se pripija
toplote tvoje večne
sveto osećanje,
beskrajna lepoto.

O, kad bih te uzeti mogao
u naručja!

Ah, na grud’ma tvojim
počivam, čeznem,
a cveće, a trava tvoja,
uz srce mi se priljubljuju.
Ti hladiš ljutu žeđ mojih grudi,
ljupki jutarnji vetre!
Slavuj me s ljubavlju
doziva iz maglene dolje.

O, idem, idem!
Kuda? Ah, kuda?
Uvis! Uvis stremi put.
Svijaju se oblaci
naniže, oblaci se
naginju put čežnjive ljubavi.
K meni! K meni!
U krilu vašem
uvis!
Grleći grljen!
Uvis na grudi tvoje,
Svevoleći oče!

Johan Volfgang Gete
(prevod: Velimir Živojinović)

* Ganimed je, prema grčkom predanju, najlepši mladić koga je Zevs u obliku orla uzneo na Olimp, zato što sve što je lepo treba da pripadne bogovima. Slikajući Ganimedova osećanja, Gete u stvari, slika svoju žudnju za spajanje s prirodom. (Prim. Dr Dragoslava Perišić)




back to top
Kutak za Bistrooke