Milica Jakovljević MIR JAM – DAMA U PLAVOM / Knjiga, Zbirka pripovedaka, pdf
Milica Jakovljević (Jagodina, 22. april 1887 — Beograd, 22. decembar 1952), poznata pod pseudonimom Mir-Jam, bila je novinarka i književnica. Novinarsku karijeru je započela u beogradskim „Novostima”, a nastavila u „Nedeljnim ilustracijama”. Pod pseudonimom Mir Jam objavila je više ljubavnih priča i romana.
Jedna je od samo tri žene, među sto najznačajnijih srpskih novinara, uvrštene u monografiji o dva veka srpskog novinarstva (1791–1991).
Čitajte ili preuzmite knjigu: Mir-Jam – DAMA U PLAVOM (pdf) – Bistrooki
DAMA U PLAVOM
U SAMOĆI SEOSKE UČITELJICE
Klarinet pišti u seoskom orkestru, a kolo, kao lesa, njiše se desno i levo. Sneg škripi pod nogama od besnog ritma momačkih nogu. Jedan podvrisne, drugi cimne celo kolo od neke razdraganosti, treći steže za ruku svoju devojku, a ona cupka, smeši se, oči joj blistaju, laka je, vitka, rumena kao cvet. U sredini kola mlada sa vencem na glavi, steže se za ruku sa mladoženjom. To je druga nedelja posle venčanja, kad se ide na gospe njenom ocu i po povratku s ručka, svadba se nastavlja veselo na raskrsnici sela.
Jedan seoski put strmo se spušta ka reci. Vodenični jaz huči, čuje se zvuk čeke tala, negde se neko doziva, što se čuje nadaleko i birov već viče. Vrbe pod snegom, opustele, grane nad potokom kao od kristala, a malo dalje pušilo se vrelo sa toplom vodom i para se diže i rastura kao magla između snežnih grana. Sve je bilo živopisno. Kuće po brdima kao izrezane od belog kartona šljivari, kao božične jelke, a iznad kuća, u daljini, ogromna planina i njen vrh sav snežan kao bela jagnjeća šubara. Vetar poče da fijuče i zavitla mećava.
A klarinet pišti. Jedan goč i violina. Kolo još mahnitije. Mećava počinje da sipa u lice, da štipa oči a momci se još više razbesneše. Malo dalje od kola, na jednom brežuljku od nabacanog snega, stajala je mlada devojka i posmatrala kolo. Njeno inteligentno lice izdvajalo ju je od seoskih cura. Svaki čas bi joj prišla po neka od devojaka, rukovala se sa njom, tresući joj snažno ruku, gotovo muški.
Snaše sa decom prilazile su joj i devojčice i dečaci krili su bojažljivo lice iza majčine suknje. Jedna je upravo govorila Vidiš, to je učiteljka, ona će tebe da uči. Druga je pretila mališanu. Čekaj, čekaj, sad ću da te tužim gospojci. A mlada učiteljica se smešila, milovala mališana po licu i govorila: On je dobar, i mene lepo sluša, pa treba i majku.
Mećava osu još jače, kao da je goni neki bes, zaokupi sa sviju strana, zasu sve snegom, i kolo poče da se rastura. Momci obgrliše devojke oko stasa, drugarice se uhvatiše za ruke i sve poče da beži od te silovite nepogode. Seoskim putem se orio smeh, cika, podvriskavanje, škripala su kola sa oblicima, jurile su saonice niz brdo, trčala su nestašna deca, čule su se klepetuše na ovnovima i govedima, kokoške su kreštale i smeštale se u kokošarnik da se zaklone od snega.
Mlada učiteljica ubrza uzbrdo da što pre stigne u svoju školu. Dve seoske devojke pravile su joj neko vreme društvo, pa odoše drugim putem a ona nastavi sama. Sumrak se već spuštao, ali je sve još bilo beličasto od snega i smeta. Nekoliko puta ona se zanese jer je osinu mećava i pokri lice rukama. Oseti kao neki ubod, neki ledeni tuš koji je šiba. Ona potrča, ali ponovo zatetura.
Seoske saonice išle su za njom i stigoše je. Pomaže Bog, gospojce! Bog ti pomogo. Vidi samo kako sipa govorio je seljak. Ako ovako potraje ćelu noć, zasuće drum. Učiteljica sede na saonice. Da li je pošta došla u opštinu? Nije još. Upravo se vraćam. A ti ideš pored škole? Jes tamo, do one moje kolibe. Tu su moji čobančići, pa da im odnesem proju. Uplašiće se deca od kurjaka. A već se javljaju po selu.
Ispred škole učiteljica siđe sa saonica. U zdravlje! Laku noć! Škola je bila na bregu, potpuno sama i s prozora se video snežni, usamljeni pejsaž i tek po neke sanke na drumu. Tu je mlada učetiljica radila u četverorazrednoj školi. Prvo mesto, koje je te godine dobila i to četiri razreda, škola na bregu, usamljena, kao u nekoj oazi. Na kujni se svetleo prozor. To je poslužiteljka upalila lampu.
Mlada devojka utrča u dvorište, ulete u školski hodnik i začas se nađe u kujni. Štednjak se sav crveneo koliko je bio usijan zapahnu je ta prirodna toplota. Jaoj, što je hladno, napolju, Cajo! Nigde čovek da ne izađe. Ja ti, vala, nisam ni izlazila, gospojce, iz ove moje lepote. Raščvarila sam ti se pokraj vatre, pa znani da ćeš doći prozebla i samo džaram vatru. Ih, što ti je napadalo snega. Učiteljica skide mantil i beretku, tresnu njome i sneg popada po kuhinji, ali se začas rastopi.
Da li je dolazio pismonoša? opet će ona misleći da možda onaj seljak ne zna. Nije, gospojce. A ne može ni doći lako po ovom kijametu. Ako dođe, doneće. Znaš da nekad dođe dockan. To je učiteljicu obradovalo, ta pisma koja su bila njena jedina radost. Otkad nije dobila pismo od njega! A kakva je to bila ljubav, koliko su se voleli. Obećao je da će joj pisati često, i u početku je tako i bilo a sad sve rede.
Zaboravlja je. On ne zna kako je njoj tužno, kako bolno u ovoj samoći. Kad dobije pismo, sve je onda lepo, kako je škola vesela, rad prijatan. Čini joj se da joj onih nekoliko redaka donesu i muziku, i pesmu, pozorište, ljubav, sam život velikog grada. Danas je bila tužna. Rastužilo ju je ono kolo. Svi ti momci i devojke, kako su srećni, vole se, grle, smeju jedno na drugo, udaju se. Svaku je neko ispratio do kuće.
A ona sama u svojoj sobici, sama u praznoj školi, na kraju sela. Jedino joj društvo Čaja, seljanka, udovica, samohrana žena, koja u školi spava da ne bi bila sama, da bi pregorela onaj pravi strah. A kako je to bilo užasno u prvo vreme, taj strah u noći, ti razni glasovi. A seoska tišina, jeziva, pa akustika prazne škole, kad je svaki šum u noći uveličan i strašan.
Bila je bolesna od tog straha, izmučena, bleda. Kao učenica nikad nije smela sama u sobi da spava, još u punoj kući, pokraj sestara, braće, roditelja, a ovde se naišla kao na nekom ostrvu, na tom bregu, ona, mlada devojka, kao neka ptičica plašljiva. Došla je da bude narodni prosvetitelj, učiteljica i mati dece, upravitelj škole, da vodi brigu za sve, o đacima, u svakoj školskoj potrebi. Isprva se plašila svega, svoje nove dužnosti, mnogobrojnih dužnosti i poslova, i noći, puste, usamljena seoske noći.
I pregorela je taj strah, jedne noći. Bila je potpuno sama. Ležala je otvorenih očiju. Strah ju je budio, nije joj dao da trene, zubi su joj cvokotali, krila se ispod pokrivača, mala, zgrčena, kao mišić. Sama ta pomisao da je ona te noći jedino živo biće u praznoj školi užasavala je. I šta bi najednom! Prozor tresnu, raspršti se negde u hodniku.
Ona oseti silovite udarce srca, nešto je zaguši, učini joj se da će da umre. A treskanje se nastavi u hodniku. Njen mozak ništa ne može da shvati, sva je ukočena, samo srce lupa, i od te lupnjave kao da se trese postelja, bije nešto u slepoočicama. A treskanje u hodniku se nastavlja. Sad joj se učini da to lupa prozor, da se otvorio.
Ona zna da je to, ali to je strašno, zato što je noć, i što je oko nje takva tišina. I najednom šta se to u njoj dešava, ni ona nije znala. Strah do izbezumljenosti, do ludila, i ona skoči iz postelje, dođe joj da izađe u hodnik, pa makar je neko nožem dočekao.
. . .
Pročitajte više:
Milica Jakovljević MIR JAM – Kolekcija knjiga, pdf, Biografija, Zanimljivosti
Knjige u pdf formatu – Biblioteka elektronskih knjiga
POEZIJA – Najlepše pesme, poeme, soneti, citati i biografije domaćih i stranih autora
PROZA – Pojam, autori, knjige, citati… / Plejada veličanstvenih
PESME ZA DECU – Otpevane pesme, Recitacije, Tekstovi pesama, Knjige, Video
BAJKE I LEGENDE – Najlepše bajke i legende svih vremena, narodne bajke, bajke najpoznatijih autora…
CRTANI FILMOVI – Najlepši crtani filmovi i bajke / Sinhronizovani / Srpski
BISERI POEZIJE – Najlepše pesme svih vremena raznih autora
Kutak za decu – PESME, BAJKE, KNJIGE, CRTANI FILMOVI…
BISTROOKI – Kutak za bistrooke
Kolorizacija fotografija i foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)