Horhe Luis Borhes


Horhe Luis Borhes (šp. Jorge Francisco Isidoro Luis Borges Acevedo; Buenos Ajres, 24. avgust 1899 — Ženeva, 14. jun 1986) je bio argentinski pisac, jedan od najuticajnijih književnika XX veka. Presudno je obeležio hispanoameričku književnost i značajno uticao na svetske književne tokove.

„Svaki pisac za sobom ostavlja dva dela: jedno je ono koje je napisao, drugo je slika koju ljudi imaju o njemu.“ – Horhe Luis Borhes

Književnik koji je raj zamišljao kao jednu vrstu biblioteke je govorio je da se ne seća vremena kada nije umeo da čita, gotovo istovremeno je naučio španski i engleski jezik, jer su se u njegovoj roditeljskoj kući govorila oba ova jezika. Kao devetogodišnjak je sa engleskog na španski preveo „Srećnog princa“ Oskara Vajlda.

„Nema nijednog čoveka koji nije pronalazač. Počinje se tako što se otkriva gorko, slano, konkavno, glatko, neravno, sedam duginih boja i dvadeset i nešto slova abecede, i najzad završava sa sumnjom ili verom i gotovo potpunom izvesnošću u sopstveno neznanje.“ – Horhe Luis Borhes

Pisao je pripovetke, poeziju, eseje, prevodio, predavao englesku književnost na Univerzitetu u Buenos Ajresu, držao predavanja širom sveta, bio bibliotekar, potom i direktor Nacionalne biblioteke Argentine, član Argentinske akademije za umetnost i književnost, počasni doktor značajnih svetskih univerziteta (Sorbone, Harvarda, Kolumbije, Oksforda…).

Dobitnik je mnogih književnih nagrada, između ostalih i najvažnije književne nagrade za pisce na španskom, Servantesove nagrade, 1980. godine, ali Nobelova nagrada ga je nepravedno zaobišla. Govorio je da nas čitanje i pisanje približavaju sreći.

„Pisac treba da piše da bi obradovao svoga čitaoca. Treba da oseća radost dok piše. Ne znam da li ovo što pišem pričinjava nekom radost, ali ja sam mnogo radostan dok pišem.“ – Horhe Luis Borhes

Iako najpoznatiji po svojim pripovetkama, Borhes je takođe bio i pesnik i književni kritičar. Bio je saosnivač tzv. „latinoameričke fantastike“ i jedan od vodećih autora časopisa Sur („Jug“).

„Neka se drugi hvališu stranicama koje su napisali. Ja se gordim onima koje sam pročitao.“- Horhe Luis Borhes

PRIČE, PARABOLE, PRIPOVETKE:

BORHES I JA

PARABOLA O SERVANTESU I KIHOTU

ABTU I ANET

 

PESME:

ZAGONETKE

DEKART

ELEGIJA O NEMOGUĆOJ USPOMENI

Mislim na ono što je moglo biti

ZLATO TIGROVA

 

Među različitim čovekovim instrumentima, knjiga, bez sumnje, zadivljuje. Ostali su produžetak njegovog tela. Mikroskop i teleskop, produžetak su njegovog vida; telefon je produžetak glasa; zatim imamo plug i mač, produžetke njegove ruke. Ali knjiga je nešto drugo. Knjiga je produžetak memorije i imaginacije.

Kada se u Šoovom Cezaru i Kleopatri govori o Aleksandrijskoj biblioteci, kaže se da je ona pamćenje čovečanstva. To je knjiga i, istovremeno, nešto više, imaginacija. Zašto? Šta je naša prošlost do jedan niz snova. Kakva je razlika između pamćenja snova i pamćenja prošlosti. To je funkcija koju obavlja knjiga. (Horhe Luis Borhes, USMENI BORHES)

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)