Horhe Luis Borhes / Jorge Luis Borges – ZAGONETKE / LOS ENIGMAS (Pesmu iz zbirke EL OTRO, EL MISMO (1964) govori ? ) Tekst pesme / Letra: ZAGONETKE Ja, koji sam onaj što peva sada sutra ću biti tajanstveni mrtvac, uz to žitelj čudesnog i pustog sveta bez onog pre, ni posle, ni kada. Tako mistika tvrdi. Mislim, bez neverice, da nije za mene Pakao ili Glorija. Ne predskazujem ništa. Naša se istorija menja kao oblici čovečje ribice. Kakav će zbunjujući lavirint i sjaj beline slepe od bleštavosti put moje sreće utrti? Kad će mi predati kraj ove pustolovine zanimljivo…
Ознака: Horhe Luis Borhes
Horhe Luis Borhes – DEKART
DEKART Jedini sam čovek na zemlji, a možda nema ni zemlje ni čoveka. Možda me obmanjuje nekakav bog. Možda me je nekakav bog osudio na vreme, tu veliku varku. Sanjam Mesec i sanjam svoje oči koje gledaju Mesec. Sanjao sam veče i jutro prvoga dana. Sanjao sam Kartaginu i legije koje su je opustošile. Sanjao sam Vergilija. Sanjao sam brdo Golgotu i krstove Rima. Sanjao sam geometriju. Sanjao sam tačku, liniju, ravan i zapreminu. Sanjao sam žuto, plavo i crveno. Sanjao sam svoje bolešljivo detinjstvo. Sanjao sam geografske karte i kraljevstva i onaj dvoboj u zoru. Sanjao sam nezamislivi bol.…
Horhe Luis Borhes
Horhe Luis Borhes (šp. Jorge Francisco Isidoro Luis Borges Acevedo; Buenos Ajres, 24. avgust 1899 — Ženeva, 14. jun 1986) je bio argentinski pisac, jedan od najuticajnijih književnika XX veka. Presudno je obeležio hispanoameričku književnost i značajno uticao na svetske književne tokove. Iako najpoznatiji po svojim pripovetkama, Borhes je takođe bio i pesnik i književni kritičar. Bio je saosnivač tzv. „latinoameričke fantastike“ i jedan od vodećih autora časopisa Sur („Jug“). Neka se drugi hvališu stranicama koje su napisali. Ja se gordim onima koje sam pročitao.- Horhe Luis Borhes PESME: ZAGONETKE DEKART ELEGIJA O NEMOGUĆOJ USPOMENI Mislim na ono što je…
Horhe Luis Borhes – Mislim na ono što je moglo biti
MISLIM NA ONO ŠTO JE MOGLO BITI Mislim na ono što je moglo biti a nije. Na raspravu o saksonskoj mitologiji koju Beda nije napisao. Na nezamislivo delo koje je Dante možda naslućivao pošto je već ispravio i poslednji stih Komedije. Na istoriju bez predvečerja na Krstu i bez predvečerja sa kukutom. Na istoriju bez Jeleninog lica. Na čoveka bez očiju koje su nam omogućile Mesec. Na pobedu Juga za tri dana Getisberga. Na ljubav koju nismo podelili. Na prostrano carstvo koje Vikinzi nisu želeli da osnuju. Na basnoslovnu pticu koja je u isto vreme na dva mesta. Na sina…
Horhe Luis Borhes – ZLATO TIGROVA
ZLATO TIGROVA Do časa žutog zalaska koliko ću puta videti moćnoga bengalskog tigra kako korača tamo-amo suđenim putem iza gvozdenih rešetaka ne sluteći da su mu one tamnica. Kasnije dolaze drugi tigrovi, plameni tigar Blejkov; kasnije dolaze druga zlata, ljubavni metal što beše Zevs, prsten što svake devete noći rađa devet prstenova, a ovih devet drugih i tako u beskraj. Sa godinama me napustiše ostale lepe boje i sada mi ostaje samo mutna svetlost, neprozirna tama i prvobitno zlato. O zalasci, o tigrovi, O blistanja mita i epike. O još dragocenije zlato, tvoja kosa za kojom žude ove ruke. Ist…
Horhe Luis Borhes – ELEGIJA O NEMOGUĆOJ USPOMENI
ELEGIJA O NEMOGUĆOJ USPOMENI Šta ne bih dao za sećanje na prašnjav puteljak sa niskim ogradama i visokog konjanika što zoru ispunjava (pohaban dugački pončo) jednoga dana među danima ravnice, jednoga dana bez datuma. Šta ne bih dao za sećanje na majku koja posmatra jutro na estansiji Svete Irene a ne zna da će se zvati Borhes. Šta ne bih dao za sećanje da sam se borio kod Sepede i video Estanislaa Del Kampa kako pozdravlja prvi kuršum s radošću hrabra čoveka. Šta ne bih dao za sećanje na kapiju skrivenog letnjikovca koju je moj otac zatvarao pre no što…