Horhe Luis Borhes – ABTU I ANET / Priča, Knjiga o izmišljenim bićima /
ABTU I ANET
Prema egipatskoj mitologiji, Abtu i Anet su dve istovetne i svete ribe koje plivaju ispred lađe boga Sunca Raa, kako bi ga upozorile na bilo kakvu opasnost.
Danju lađa plovi nebom, iz smera izlazećeg sunca ka zalasku; noću plovi pod zemljom, u suprotnom smeru.
Horhe Luis Borhes
Horhe Luis Borhes – PARABOLA O SERVANTESU I KIHOTU / Kratka priča, Parabola / Kao prozni pisac, Borhes je – kako ističe A. Moroa – veliki pisac malih dela: kratkih priča, alegorija i parabola. Kratke priče obuhvaćene su zbirkama Maštarije, Sveopšta istorija beščašća, Alef…
PARABOLA O SERVANTESU I KIHOTU
Sit španske zemlje, stari kraljev vojnik potražio je utehu u širokim Ariostovim prostorima, u mesečevoj dolini gde protiče vreme traćeći snove i u zlatnom kipu Mahomekoji je ukrao Montalban.
Blago se podsmehujući samom sebi, izmislio je jednog lakovernog čoveka koji je, ushićen čitanjem o čudima, pošao u potragu za junačkim podvizima i čarolijama po prozaičnim predelima koji su se zvali Toboso i Montiel.
Izgubivši bitku sa stvarnošću, sa Španijom, Don Kihot je umro u svom rodnom mestu oko 1614. godine.
Migel de Servantes nadživeo ga je vrlo malo.
Cela ta zbrka se za obojicu, za onoga koji je sanjao i onoga koji je u snu nastao, svela na sukob dva sveta: nestvarnog sveta viteških romana i prozaične španske svakodnevice XVII veka.
Nisu ni slutili da će godine izgladiti sukob, nisu ni slutili da će Manča, Montiel i ispijena vitezova figura za buduća pokolenja biti ne manje poetična no Sinbadovi doživljaji ili široki Ariostovi prostori.
Zato što se početak i kraj književnosti susreću u mitu.
Klinika Devoto, januar 1955.
Horhe Luis Borhes
Prevod: Krinka Vidaković Petrov
Horhe Luis Borhes – BORHES I JA / Kratka priča / Kao prozni pisac, Borhes je – kako ističe A. Moroa – veliki pisac malih dela: kratkih priča, alegorija i parabola. Kratke priče obuhvaćene su zbirkama Maštarije, Sveopšta istorija beščašća, Alef…
BORHES I JA
Što god se dogodi, dogodi se onom drugom Borhesu.
Ja se šetam po Buenos Ajresu zastajkujući, možda mehanički, da osmotrim svod neke kapije i vrata s kovanim gvožđem; vesti o Borhesu stižu mi poštom, a nailazim na njegovo ime u profesorskim konkursima iliu biografskim leksikonima.
Volim peščane satove, mape, topografiju XVIII veka; etimologije, ukus kafe i Stivensonovu prozu: onaj drugi voli iste stvari, ali to ispoljava na tako tašt način kao neki glumac.
Preterao bih kada bih rekao da se nalazimo u neprijateljstvu: ja živim, predajem se životu da bi Borhes mogao stvarati svoja dela, koja me opravdavaju pred svetom.
Ne košta me da priznam da je on napisao po neku vrednu stranicu, ali ti listovi ne mogu me spasti jer dobro više možda ne pripada nikome, čak ni njemu, već jeziku ili tradiciji.
Što se ostalog tiče, meni je suđeno da se zauvek izgubim da bi samo neki trenutak mene preživeo u onom drugom.
Malo-pomalo ljudi mu u svemu čine ustupke mada je meni dobro poznat njegov perverzni običaj izmišljanja i preuveličavanja.
Spinoza je shvatio da sve što postoji teži da očuva svoju suštinu; kamen želi da večno bude kamen, a tigar da večno bude tigar.
Ja ću ostati u Borhesu a ne u sebi (ako sam ja uopšte neko), mada se manje prepoznajem u njegovim knjigama no u mnogim drugim delima ili tananom zvuku gitarinih struna.
Pre mnogo godina, pokušao sam da ga se oslobodim prelazeći s mitologije predgrađa na igru s vremenom i beskrajem; ali sada su to Borhesove igre te ću morati da smislim nešto novo.
Moj život se tako pretvorio u bekstvo, ja sve gubim, sve pada u zaborav ili prelazi onom drugom.
Ne znam koji je od nas dvojice napisao ovaj zapis.
Horhe Luis Borhes
Prevod: Krinka Vidaković Petrov
Horhe Luis Borhes / Jorge Luis Borges – ZAGONETKE / LOS ENIGMAS (Pesmu iz zbirke EL OTRO, EL MISMO (1964) govori ? ) Tekst pesme / Letra:
ZAGONETKE
Ja, koji sam onaj što peva sada
sutra ću biti tajanstveni mrtvac, uz to
žitelj čudesnog i pustog sveta
bez onog pre, ni posle, ni kada.
Tako mistika tvrdi. Mislim, bez neverice,
da nije za mene Pakao ili Glorija.
Ne predskazujem ništa. Naša se istorija
menja kao oblici čovečje ribice.
Kakav će zbunjujući lavirint i sjaj beline
slepe od bleštavosti put moje sreće utrti?
Kad će mi predati kraj ove pustolovine
zanimljivo iskustvo smrti?
Njen zaborav bih da pijem
što se u jasnosti skrio,
da zauvek budem; ali da ne budem „bio“.
Horhe Luis Borhes
LOS ENIGMAS
Yo que soy el que ahora está cantando
seré mañana el misterioso, el muerto,
el morador de un mágico y desierto
orbe sin antes ni después ni cuándo.
Así afirma la mística. Me creo
indigno del Infierno o de la Gloria,
pero nada predigo. Nuestra historia
cambia como las formas de Proteo.
¿Qué errante laberinto, qué blancura
ciega de resplandor será mi suerte,
cuando me entregue el fin de esta aventura
la curiosa experiencia de la muerte?
Quiero beber su cristalino Olvido,
ser para siempre; pero no haber sido.
Jorge Luis Borges
EL OTRO, EL MISMO (1964)
DEKART
Jedini sam čovek na zemlji, a možda nema
ni zemlje
ni čoveka.
Možda me obmanjuje nekakav bog.
Možda me je nekakav bog osudio
na vreme, tu
veliku varku.
Sanjam Mesec i sanjam svoje oči koje
gledaju Mesec.
Sanjao sam veče i jutro prvoga dana.
Sanjao sam Kartaginu i legije koje su je
opustošile. Sanjao sam Vergilija.
Sanjao sam brdo Golgotu i krstove Rima.
Sanjao sam geometriju.
Sanjao sam tačku, liniju, ravan i zapreminu.
Sanjao sam žuto, plavo i crveno.
Sanjao sam svoje bolešljivo detinjstvo.
Sanjao sam geografske karte i kraljevstva i
onaj
dvoboj u zoru.
Sanjao sam nezamislivi bol.
Sanjao sam svoj mač.
Sanjao sam Elizabetu Češku.*
Sanjao sam jučerašnji dan.
Možda nisam ni imao juče, možda se
nisam ni rodio.
Malo mi je hladno, malo me je strah.
Na Dunavu je noć. Nastaviću da sanjam
Dekarta i veru njegovih dedova.
Horhe Luis Borhes
Prevod: Radivoje Konstantinović
Iz knjige: Horhe Luis Borhes – ŠIFRA
———
* Elizabetu Češku – Elizabeta Češka (1618-1680), kći Fridriha V, nemačkog kneza i češkog kralja. U
izgnanstvu, u Hagu, upoznala Dekarta. Kasnije širila njegove ideje.
Horhe Luis Borhes (šp. Jorge Francisco Isidoro Luis Borges Acevedo; Buenos Ajres, 24. avgust 1899 — Ženeva, 14. jun 1986) je bio argentinski pisac, jedan od najuticajnijih književnika XX veka. Presudno je obeležio hispanoameričku književnost i značajno uticao na svetske književne tokove.
„Svaki pisac za sobom ostavlja dva dela: jedno je ono koje je napisao, drugo je slika koju ljudi imaju o njemu.“ – Horhe Luis Borhes
Književnik koji je raj zamišljao kao jednu vrstu biblioteke je govorio je da se ne seća vremena kada nije umeo da čita, gotovo istovremeno je naučio španski i engleski jezik, jer su se u njegovoj roditeljskoj kući govorila oba ova jezika. Kao devetogodišnjak je sa engleskog na španski preveo „Srećnog princa“ Oskara Vajlda.
„Nema nijednog čoveka koji nije pronalazač. Počinje se tako što se otkriva gorko, slano, konkavno, glatko, neravno, sedam duginih boja i dvadeset i nešto slova abecede, i najzad završava sa sumnjom ili verom i gotovo potpunom izvesnošću u sopstveno neznanje.“ – Horhe Luis Borhes
Pisao je pripovetke, poeziju, eseje, prevodio, predavao englesku književnost na Univerzitetu u Buenos Ajresu, držao predavanja širom sveta, bio bibliotekar, potom i direktor Nacionalne biblioteke Argentine, član Argentinske akademije za umetnost i književnost, počasni doktor značajnih svetskih univerziteta (Sorbone, Harvarda, Kolumbije, Oksforda…).
Dobitnik je mnogih književnih nagrada, između ostalih i najvažnije književne nagrade za pisce na španskom, Servantesove nagrade, 1980. godine, ali Nobelova nagrada ga je nepravedno zaobišla. Govorio je da nas čitanje i pisanje približavaju sreći.
„Pisac treba da piše da bi obradovao svoga čitaoca. Treba da oseća radost dok piše. Ne znam da li ovo što pišem pričinjava nekom radost, ali ja sam mnogo radostan dok pišem.“ – Horhe Luis Borhes
Iako najpoznatiji po svojim pripovetkama, Borhes je takođe bio i pesnik i književni kritičar. Bio je saosnivač tzv. „latinoameričke fantastike“ i jedan od vodećih autora časopisa Sur („Jug“).
„Neka se drugi hvališu stranicama koje su napisali. Ja se gordim onima koje sam pročitao.“- Horhe Luis Borhes
PRIČE, PARABOLE, PRIPOVETKE:
PARABOLA O SERVANTESU I KIHOTU
PESME:
Mislim na ono što je moglo biti
Među različitim čovekovim instrumentima, knjiga, bez sumnje, zadivljuje. Ostali su produžetak njegovog tela. Mikroskop i teleskop, produžetak su njegovog vida; telefon je produžetak glasa; zatim imamo plug i mač, produžetke njegove ruke. Ali knjiga je nešto drugo. Knjiga je produžetak memorije i imaginacije.
Kada se u Šoovom Cezaru i Kleopatri govori o Aleksandrijskoj biblioteci, kaže se da je ona pamćenje čovečanstva. To je knjiga i, istovremeno, nešto više, imaginacija. Zašto? Šta je naša prošlost do jedan niz snova. Kakva je razlika između pamćenja snova i pamćenja prošlosti. To je funkcija koju obavlja knjiga. (Horhe Luis Borhes, USMENI BORHES)
MISLIM NA ONO ŠTO JE MOGLO BITI
Mislim na ono što je moglo biti a nije.
Na raspravu o saksonskoj mitologiji koju Beda nije napisao.
Na nezamislivo delo koje je Dante možda naslućivao
pošto je već ispravio i poslednji stih Komedije.
Na istoriju bez predvečerja na Krstu i bez predvečerja sa kukutom.
Na istoriju bez Jeleninog lica.
Na čoveka bez očiju koje su nam omogućile Mesec.
Na pobedu Juga za tri dana Getisberga.
Na ljubav koju nismo podelili.
Na prostrano carstvo koje Vikinzi nisu želeli da osnuju.
Na basnoslovnu pticu koja je u isto vreme na dva mesta.
Na sina koga nisam imao.
Horhe Luis Borhes
ZLATO TIGROVA
Do časa žutog zalaska
koliko ću puta videti
moćnoga bengalskog tigra
kako korača tamo-amo
suđenim putem iza gvozdenih rešetaka
ne sluteći da su mu one tamnica.
Kasnije dolaze drugi tigrovi,
plameni tigar Blejkov;
kasnije dolaze druga zlata,
ljubavni metal što beše Zevs,
prsten što svake devete noći
rađa devet prstenova, a ovih devet drugih
i tako u beskraj.
Sa godinama me napustiše
ostale lepe boje
i sada mi ostaje samo
mutna svetlost, neprozirna tama
i prvobitno zlato.
O zalasci, o tigrovi,
O blistanja mita i epike.
O još dragocenije zlato, tvoja kosa
za kojom žude ove ruke.
Ist Lensing, 1972.
Horhe Luis Borhes
Prevod: Radivoje Konstantinović
ELEGIJA O NEMOGUĆOJ USPOMENI
Šta ne bih dao za sećanje
na prašnjav puteljak sa niskim ogradama
i visokog konjanika što zoru ispunjava
(pohaban dugački pončo)
jednoga dana među danima ravnice,
jednoga dana bez datuma.
Šta ne bih dao za sećanje
na majku koja posmatra jutro
na estansiji Svete Irene
a ne zna da će se zvati Borhes.
Šta ne bih dao za sećanje
da sam se borio kod Sepede
i video Estanislaa Del Kampa
kako pozdravlja prvi kuršum
s radošću hrabra čoveka.
Šta ne bih dao za sećanje
na kapiju skrivenog letnjikovca
koju je moj otac zatvarao
pre no što bi se izgubio u snu
i koju je zatvorio poslednji put
četrnaestog februara 38.
Šta ne bih dao za sećanje
na Hengistove čunove
kako kreću sa peščanih obala Danske
da osvoje ostrvo
koje još Engleska ne beše.
Šta ne bih dao za sećanje
(imao sam ga i izgubio)
na jedno zlatasto Tarnerovo platno
široko kao muzika.
Šta ne bih dao za sećanje
da sam čuo Sokrata
kad je pred veče kukute
s vedrinom ispitivao problem
besmrtnosti,
naizmenično navodeći motive i razloge
dok se plava smrt penjala
iz već studenih nogu.
Šta ne bih dao za sećanje
da si mi rekla da me voliš
i da nisam spavao do zore,
bestidan i srećan.
Horhe Luis Borhes (1899-1986)
(Prevod: Radivoje Konstantinović)
Iz knjige Horhe Luis Borhes – Izabrane pesme, SKZ, Beograd, 1982.
Prozno stvaralaštvo – citati, biografije, odlomci iz knjiga, priče, poslovice, bajke, basne, mudre misli, knjige, autobiografije…
BIBLIOTEKA MUDROSTI – Citati, izreke, poslovice, mudre misli…
SVETI SAVA – Priče, pesme, narodna predanja, legende…
PLEJADA VELIČANSTVENIH – Najlepši citati, biografije, bibliografije najvećih majstora naše i svetske književnosti, besmrtnih velikana:
Izabrane knjige, priče, drame, odlomci:
Borisav Bora Stanković – NEČISTA KRV
Jovan Sterija Popović – POKONDIRENA TIKVA
KARMEN (Libreto) govori Miloš Žutić
Mihajlo Pupin – SA PAŠNJAKA DO NAUČENJAKA / Autobiografija
Nikola Tesla – Priča o detinjstvu
Branislav Nušić – RETORIKA / NAUKA O BESEDNIŠTVU
Isidora Sekulić – BURE | Tekst, video
„Knjiga je najtiši i najpouzdaniji prijatelj; najpristupačniji i najmudriji savetnik i najstrpljiviji učitelj.“ Čarls Vilijam Eliot.
MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi
MAJSTOR I MARGARITA – Mihail Afanasijevič Bulgakov
TVRĐAVA – Mehmed Meša Selimović
NA DRINI ĆUPRIJA – Ivo Andrić
BRAĆA KARAMAZOVI – F. M. Dostojevski
„Svet knjiga je najlepši svet koji je čovek stvorio. Sve ostalo je prolazno. Spomenici se ruše, narodi nestaju, civilizacije se razviju pa izumru, i posle perioda potpune tame, sve se iznova gradi. Ali u svetu knjiga se nalaze redovi koji su svemu ovome svedočili, i preživeli, netaknuti i sveži kao onoga dana kada su napisani, i dalje dotiču srca ljudi, pripovedajući o ljudima kojih odavno više nema.“ Klarens Šepard Dej
– Top 100 najboljih knjiga svih vremena
– Top 20 najboljih domaćih pisaca (Ex YU)