LJUBAV 
Već prvi put kad si zbacila odelo
smešan mi beše tvoj pogled ohol.
Već prvi put mi ljubav beše samo bol.
Već prvi put mesto da slušah
u zori kako se topiš kao sneg,
ja jurnuh u šume gde upada breg,
i grane što pokraj jecahu
kao moja duša.
U njih sam krio obraze moje
tople od tvojih grudi,
Nežnije no ruke tvoje
biljke sam pozno po stisku.
Strasnije nego na tvoje grudi
pao sam na njih,
u bludnom, bezumnom vrisku.
Miloš Crnjanski