Dušan Duško Radović – LOVAC I LAV

Dušan Duško Radović – LOVAC I LAV / Pesmu govori Duško Radović / Tekst pesme:

Bilo je kasno leto,
dan se skratio bitno.
Na leto i na sve to
kiša je kišila sitno.

To je bilo, da ne slažem, davno…
Na prašumu i ostalo voće
spustilo se predvečerje tavno,
san me vara, čas neće – čas hoće.

San me vara na drvenoj grani,
traži cveće a na mene sleće.
Uspavaj me, noći, ko ti brani,
prašuma se uspavati neće.

I kad prvi san na oči sede,
i kad drugi dođe sasvim blizu –
ja osetih da me nešto jede,
da me neki sekutići grizu.

Bacim pogled a pogled se vrati,
zvekne hladno o nečije oko.
Tražim nogu, mesto nje se klati
jedna glava, već stigla visoko.

To je bila glava jednog lava,
strašnog lava, al’ to nije bitno.
Ja mu rekoh: kakva je to slava
krasti noge i glockati sitno!?

Lav urliknu: zar sam pao s duda?
Glođem nokte i čarape trule!
Vi ste – čavka, crv, buba, mrva, luda.
Ništa, manje od ništa, nula, dve nule,
tri nule!

Ja polako vratim nogu gore
oprostim mu čarape i nokat.
Kažem: čudno, nasrtljivi stvore
– vi ste glavat i ušat i okat.

Pogledajte, moja ruka preti
da prekrati mladosti vam čar!…
U životu nije teško mreti,
al’ živeti – već je teža stvar!

Lav ponovi: zar sam pao s duda?
Glođem nokte i čarape trule!
Vi ste – čavka, crv, buba, mrva, luda,
ništa, manje od ništa, nula, dve nule,
tri nule!

Hm, hm! rekoh, s nešto malo pretnje,
Kako čuh i ako dobro čuh
Pijani ste il’ vam neke smetnje
razaraju trbuh, njuh i sluh?

Bilo je kasno leto,
dan se skratio bitno…
Na leto i na sve to
kiša je kišila sitno.

Kao prvo – vezah ga za drvo.
Kaži: neću više!
Kao drugo – zavrnuh mu uvo.
Kaži: neću više!
Kao treće – pogledah ga suvo.
Kaži: neću više!

Lav me šutnu iznenada nogom!
Ja mu vratih čvrgu sred čelenke
(Lele, Lenke, sred žute čelenke!)
On promrsi nešto kao: zbogom…

Bilo je kasno leto,
dan se skratio bitno…
Na leto i na sve to
kiša je kišila sitno.

Dušan Duško Radović

Video: Svoju pesmu LOVAC I LAV govori Dušan Duško Radović