Desanka Maksimović – ČEŽNJA U TUĐINI

Desanka Maksimović – ČEŽNJA U TUĐINI / Zbirka Pesnik i zavičaj (1946) ~ Pesme o ropstvu i slobodi / Pesmu govori Vjera Mujović / Tekst pesme:

Da mi je da ne umrem u tuđini.
Lepe su sve bukove na zemlji česte,
livada svaka lepa je mlada,
i sve reke nepoznate,
svi vrhovi što se suncem zlate,
sve i gde nije i gde jeste
pogled i noga mi stupila kada.

Ali kut zemlje na kom smo žito želi,
i sa koga smo cedili vina,
zemlja koju smo pili i jeli,
čija na ognju palili drveta,
gde smo sahranili oca i sina,
kao da je sva grob pradedovski,
krvavo nam je bliska i sveta.

U tu bih zemlju hteo da legnem,
u taj kraj gde biljka svaka,
gde bubica svaka bolno me dira
kao žbun što na bratovom grobu cveta,
kao mrav što njime mili.
Zemlja sa koje smo jeli i pili,
koja nam je kao srce rođeno jasna
i tajanstvenija od svemira,
hteo bih da mi grobom bude.

Desanka Maksimović

Ovu pesmu pesnikinja ovako komentariše: „Brat mi je bio u zarobljeništvu za vreme Narodnooslobodilačke borbe i tada mi se činilo da mu je najveća želja da ne umre u tuđini. Srećom se vratio živ, mada sa okrnjenim zdravljem“

Video: Pesmu ČEŽNJA U TUĐINI Desanke Maksimović govori Vjera Mujović.