Vladimir Majakovski – PRISTANIŠTE

PRISTANIŠTE Krpe su vode pod trbuhom bile. Cepali ih beli na talase zubi. I krik sirena — ko da su se lile pohota i ljubav bakrom koji trubi. Kolevkom ulaza barke se gušile, pripile se uz dojke gvozdenih matera. Ogluvelih brodova u ušima gorele su minđuše lengera. 1912. Vladimir V. Majakovski Prevod: Bora Ćosić Iz knjige: V. V. Majakovski PESME, izdavač: Izdavačko preduzeće Rad, Beograd, 1964. Foto kolaž: Bistrooki Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji…

Vladimir Majakovski – IPAK

IPAK Ulica se provalila ko nos sifilitika. Reka — sladostrašće rasplinuto u slini. Odbacivši rublje do poslednjeg listića, parkovi se sramno steru u junskoj vrućini. Izađoh na trg, kraj osvetljen gusto pade mi na glavu, ko riđa perika. I plaše se ljudi — iz mojih se usta koprcaju noge nesvarenog krika. Ali osuditi me neće i neće dići graju, ko proroku pred noge staviće do cveta cvet. Svi ti, razvaljenih noseva, znaju: Ja — njihov sam poet. Kao krčma plaši me vaš strašni sud! Mene će jedinog kroz goruće zdanje prostitutke poneti ko svetinju svud i bogu pokazati kao opravdanje.…

Vladimir Majakovski – DA L’ BISTE MOGLI?

DA L’ BISTE MOGLI? Izbacivši iz čaše boju, namazah sliku radnog dana; na pihtijnom pokazah loju kose obraze okeana. Na limene ribe krljušti durnoj pročitah novih usta poruku. A vi, da Г biste mogli nokturno izvesti na flauti-oluku? 1913. Vladimir Majakovski Prevod: Bora Ćosić Iz knjige: V. V. Majakovski PESME, Izdavačko preduzeće RAD, Beograd, 1964.

Vladimir Majakovski – OBLAK U PANTALONAMA

OBLAK U PANTALONAMA Tetraptih PROLOG Misao vašu, što mašta na omekšalom mozgu, ko lakej na masnoj sofi, od sala nadut, dražiću dronjcima srca okrvavljenim grozno, sit narugavši se, bezočan i ljut. Ja u duši nemam nijedne sede vlasi, ni staračke nežnosti nema u njoj! Svet sam zaglušio snagom svog glasa, dvadeset dvogodišnjak – idem, lepotan, svoj. Nežni! Vi ljubav stavljate na violinu. Na talambase je mećete grube. A ne možete ko ja izvrnuti svoju kožurinu, tako da još svuda sve samih usana bude. Dođite u kafanu da se naučite – u haljini od batista prava, pristojna činovnica anđeoske lige I…