Ознака: narodna predanja

SVETI SAVA – Priče, pesme, narodna predanja, legende…

Sveti Sava (svetovno ime Rastko, monaško ime Sava; rođen oko 1175. godine u Rasu, umro 14. (27.) januara 1236. u Trnovu, Bugarsko carstvo) je bio najmlađi sin srpskog velikog župana Stefana Nemanje, svetogorski monah, jeromonah i arhimandrit Studenice, prvi arhiepiskop autokefalne Srpske arhiepiskopije, diplomata, zakonodavac, književnik i hodočasnik.

Široko se smatra jednom od najznačajnijih ličnosti srpske istorije, a Srpska pravoslavna crkva ga slavi kao sveca. Njegova ličnost je ostvarila veliki uticaj na srednjovekovno srpsko književno stvaralaštvo, a njegov kult se vekovima neguje u srpskom narodu.

HIMNA SVETOM SAVI – SVETOSAVSKA HIMNA

Sveti Sava – ŽITIJE SVETOG SIMEONA

Desanka Maksimović – SAVIN MONOLOG

PRIČE I NARODNA PREDANJA O SVETOM SAVI

Miloš Crnjanski – SMRT SVETOG SAVE

NARODNE LEGENDE O SVETOM SAVI

KAKO SE RODIO SVETI SAVA – Narodna predanja i priče

KAKO SE RODIO SVETI SAVA – Narodna predanja i priče

Za vreme zidanja Studenice dopadne se caru Nemanji neka vrlo lepa devojka iz okoline i on zaželi da je dobije. Kad to saznadu kaluđeri, koji su se odnekuda takođe bili tu dok se manastir zidao, reše da ga sačuvaju od greha. Odmah naruče da dođe carica, kažu joj zašto su je pozvali i u veče je podmetnu caru umesto one devojke.

Car misleći da je to ona devojka provede s njom do zore. U zoru mu ona potraži zlatan prsten s prsta, da bi ga se imala po čemu sećati, i on joj ga dade.

Za tri godine gradeći manastir Nemanja nikako nije išao kući, niti je viđao carice. A ona devet meseci posle one noći rodi muško dete.

Kad čuje Nemanja, da je carica rodila, poruči joj da ga ne čeka, jer će je, ako je zateče kod kuće, za neverstvo pogubiti. Ali ga ona nije poslušala, nego kad dođe car kući ona mu pokaza prsten i ispriča sve, kako se bila dogovorila.

Muško dete, koje se Nemanji tad našlo, bio je Sveti Sava.

Izvor teksta: Časopisa za književnost, umetnost i kulturu „BUKTINJA“, Izdavač: „Krajinski književni klub“ Negotin, 2012.

SVETI SAVA I HILANDARSKA TROJERUČICA – Hilandarsko predanje – Narodna predanja i priče

SVETI SAVA I HILANDARSKA TROJERUČICA – Hilandarsko predanje – Narodna predanja i priče

Kad je Sveti Sava išao iz Svete Gore u Srbiju, da izmiri zavađenu braću, poneo je sa sobom, sem Moštiju Svetog Simeona, još i čudotvornu ikonu Trojeručicu.

Svete Mošti položi u Ćivot u Studenicu, a ikonu daruje bratu Stefanu sa zavetom, da je čuva u domu i da se u vreme rata nosi pred srpskom vojskom. Časna ikona je čuvana u domu Nemanjića sve do potonjeg. Jedne noći pojavi se ona pred Hilandarom, na putu od mora, sa severne strane.

Iguman, ustajući da ide na polunoćnicu u veliku crkvu, ugleda kroz prozor svoje ćelije svetlost, kao sunce, na mestu gde je sada časovnica. Odmah pozove kaluđere da vide to priviđenje. Kad tamo, a ono ikona Trojeručica. Zaprepašćeni monasi donesu odmah odežde, krstove i kadionice, te je s pojanjem unesu u sabornu crkvu i polože na Gornje mesto u oltaru.

Sutri dan, na veliko njihovo čudo, nađu je u igumanskom stolu. Ne znajući otkuda je tu, opet je s poklonima i molitvama odnesu na prvo mesto u oltar. Iguman, sumnjajući da je eklisijarh nije noću preneo u igumanski sto, zaključa crkvu i ponese ključ.

Ali mu se Trojeručica javi te noći u snu s rečima: „Nisam došla ovde, da vi mene čuvate, nego ja vas“. Iguman se prene od sna i odmah pođe sa svim starcima i kaluđerima u crkvu i tamo opet nađu Trojeručicu u igumanskom stolu. Tada joj se tu svi poklone, iščitavši molitvu i ostave je u stolu, gde je i dan današnji.

BLAGOSLOVENA RUKA SVETOG SAVE – Narodna predanja i priče

BLAGOSLOVENA RUKA SVETOG SAVE – Narodna predanja i priče

Nekakav turski zlikovac odsiječe Svetome Savi u Ćivotu ruku i ponese je sa sobom. Kad dođe nekakvoj Srpkinji krčmarici na konak, ona poznavši Svetu Ruku, kupi je u njega, i ne imajući je na ljepšem mjestu gdje ostaviti, metne je u pivnicu na bačvu, gdje je vino bilo. Pošto je dugo vremena vino iz bačve točila, stane se čuditi kako vino jednako teče. Potom negde uzme ruku te je premjesti na drugo mesto, ali vina u bačvi u jedan put nestane. A kako ruku opet na bačvu metne, odmah vino iz nje poteče.

U Užicu se kaže za bijeli smok, kad se sporo troši: „Ovo je Sveti Sava prekrstio štapom, zato ga ne može nestati.“

~

Po narodnom predanju se leva ruka Svetog Save čuva u Manastiru Sveta Trojica (Pljevlja)

SVETOG SAVU SRELO ŽEZLO – Narodna predanja i priče

SVETOG SAVU SRELO ŽEZLO – Narodna predanja i priče

Kad je Sveti Sava stupio u jerusalimsku crkvu na vrata, srelo ga je žezlo samo, a niko ga nije nosio niti držao, te je pred njega stalo.

Sveti Sava se začudi, pa zapita sveštenike, koji su u crkvi bili: „Šta znači ovo?“ Oni mu odgovore: „Prije nekoliko vremena živio je ovde jedan vladika, kome je bilo ime Sava. Kada je bio pri poslednjem času svoga života, kazao je: „Ovo žezlo ostavite u crkvu. Iz dalekih zemalja doći će sveštenik istoga čina, kog sam i ja. Ime će mu biti Sava. Kad on stupi u ovu
crkvu samo će ovo žezlo njemu poći.“

Sveti Sava uzme tad žezlo i donese ga sa sobom u Srbiju.

(Prema: Vladimir Ćorović, Sveti Sava u narodnom predanju, 1990)