Miroslav Mika Antić – FERENC FEHER

FERENC FEHER … jer nije ljudina samo taj ko o klanju sneva, a već i poneko ko rođeno sunce opeva, i to iščitava do kraja sva zaveštanja sveta i diže srce svoje, na vrh bajoneta. Kad je reč o ovom potomku vojvođanskih kmetova, jednom od najsuptilnijih poeta moje generacije, čoveku koji je našao sluha čak i za mrmljanje trava ili izgubljeni vrisak neke bubice što je izvršila samoubistvo skokom sa maslačka u bezdan bačkih brazda, o ljubavniku vetrova i plavokosom dečaku zaspalom pokraj prašnjavih junskih lenija, ja ne mogu da se oslobodim subjektivnih simpatija, krunisanih zajedničkom srpskomađarskom zbirkom Boje i…

Miroslav Mika Antić – PET I PO PARI DECE

Zovu ga Pera Cipela, iako mu je prezime njegoševsko: Petrović. Nadimak mu je ostao od dede. Kažu da je imao toliko popucale noge, da nije mogao da obuje cipele. Ide taj deda ulicom, lupa tabanima kao gojzericama, i sad mu Kovilj, potomke drukčije i ne zna nego kao Cipeline. A potomaka ima koliko voliš. — Pet i po pari dece! — kaže Pera sa ponosom. — Pet sinova i šest kćeri. I dva unučeta pride… Biografija — u pet reči. Radio. Posle, kad je trebalo da se odmara, on opet radio, a sad opet radi, i radiće dok ne umre.…