Desanka Maksimović – Za pesnikinju, zemlju starinsku (Tražim pomilovanje)

ZA PESNIKINJU, ZEMLJU STARINSKU Za pesnikinju, zemlju starinsku, za njene večne rekvizite i šablone, za nebesa koja nežnošću kipte, za patetične sukobe vasione, za livade nikad idile site, za liriku mirisa i mesečine, za prezrene aprilske plaveti, za oktobarskih šuma buktinje, za slikovitost njinu prastaru, za bajku što je piše inje. Za zemlju, za melodičnost njene poezije, za bogatstvo sroka planinskih njenih odjeka, za njenih potoka slobodan stih, mladi, uspavanku što je usred ušća peva reka, za zdravice što ih iz kamena napijaju vodopadi. Za zemlju, za slovo ljubve, poeziju ljubavnu njenu, za madrigale vodenog cveta, za svadbenu pesmu belog…

Desanka Maksimović – POLET U VISINE

POLET U VISINE Putovanje za koji tren počinje. Sedimo u nevidljive kočije, zavičajni vilinkonjiče; zraci će mi biti vođice i blistave i stostruke. Prelećimo vrhunce i vrzine, prestignimo ptice i zlovetre, opijmo se od lude brzine, prezrev međe i kilometre. Ne tiču nas se brane ni mostovi, ni raskrsnice ni okuke, vođice koje ruke peku. – Bez oproštaja i oporuke zagazimo u neba reku. Još nije sazrelo podne, a stigosmo pred vratnice Gospodnje, pred brave joj i ključaonice, a nema ko da nam otvori. Ali ne boj se, moj konjiče, zastani malo i oslušni kako zriče zrikavac večnosti. Dole duboko…