• facebook
  • instagram
  • youtube
Miroslav Mika Antić – In Memoriam

Miroslav Mika Antić – In Memoriam

  • Posted on: 12/08/2017
  • By:

Postoji jedan neverovatan gad koji se zove Miroslav Antić
Ždere moj hleb pravi moju decu nosi moja odela
Sa mojom ženom leže u krevet na moje rođene oči
Jer zna da sam tog trenutka sigurno negde daleko u Lenjingradu

I taj Antić što me je upropastio I kao pisca i kao čoveka
Dakle taj koji će na kraju leći u moju sopstvenu grobnicu
Pita me jedno jutro šta vam je Boga mu coveče
Izgledate mi nekako bolesni
A šta se izvinite za izraz baš njega tiče kako je meni i dokle mi je

O meni se najlepše brinu oni koji me ostavljaju na miru

A on pere ruke mojom rakijom ima ključ od mog ateljea
Ljudi taj me tera da čitam knjige petlja sa mojim plavušama
Dere se u mojoj kući ogovara me svašta laže
Deca mi liče na njega a on nosi kravatu
Brije se poznaje neke ljude radi
Svako jutro se tušira pravi se da zna sve o zen budizmu
Prevodi knjige čini mu se da ima prijatelje
Mom sinu zamislite svinjariju mome jedinom sinu kupuje sladoled

Bio sam mornar bežao sam
Ili odem na primer u Pariz
Pokrijem se ćebetom preko glave pustim brkove
A on me i tu pronađe u nekoj ulici Žolive u nekom bednom hotelu
I vrati kući i rasplače me

Mati moja Melanija koja ne zna da je rodila mene a ne njega
Više ga voli više mu veruje i on to još kako koristi
A on je uveravam vas on je ta upeglana stoka kojoj ja dižem spomenik
On je ta uvažena životinja kojoj ja pišem biografiju
Ovako popljuvan i sam i do krajnosti zgađen
Sto moram da mu javno pozajmim oči i dušu
I ono malo para koje sam jedva pozajmio

Kad sam ja na primer skočio sa Petrovaradinske Tvrđave on je uskakao u đačke čitanke
Kad me je doktor Savić lečio od alkohola on se pravio kao da ima neke veze sa filmom

Gde god se pojavim gurao me je da ga ne obrukam
Pristajao je na kompromise cerekao se na prijemima
Primao je moje nagrade mešao se u moje snove
Jedan licemer
Jedan stvarni licemer
Jedan provincijalac
Jedan koji je trpeo sve ono što ja nikada neću trpeti
I koji sada tako fino žuri da crkne umesto mene
Da bi umesto mene
Svinja jedna
Da bi umesto mene što pre jedini živeo.

– Miroslav Mika Antić

***