Đorđe Balašević – Pred zadnji sneg / Album: Rani mraz (2004) / Tekst pesme:
Kad zadnju brazdu zaorem po tragu senke rodine…
Procvaće zimske ružice po prvi put te godine…
Naiće studen atarom kao bataljon oklopni…
I biću samo mirna vlat kad okopni…
Ja nemam nigdi nikoga al’ moja priča prosta je:
Što god ih manje zavoleš – manje ti njih nedostaje.
I nisam kadar švindlati, za sobom skele paliti…
Da silom steknem nekog kom ću faliti.
Znam dušo… Obećo sam da te neću pominjati…
Bogarati i sudbinu proklinjati…
U varoš se preseliti, orcati i veseliti…
Obećo sam srca teška… Obećo sam al’ jebeš ga.
Kad zadnji čokot zagrnem pod skute svetog Damjana…
U bokal bistre plemenke zapašće trunka tamjana…
Strahovi mladi umiru… Priču sam kraju priveo…
Još onda kada sam i njih nadživeo…
Znam mila… Obećo sam da ću makar za beštiju…
I da ću naći lepšu, bolju i veštiju…
Nemeškinju, gospodičnu, ni po čemu tebi sličnu…
Obećo sam srca teška… Obećo sam, al’ jebeš ga.
I utom pašće i zadnji sneg preko svih prvih snegova…
A perce anđela je teg spram svih zemaljskih tegova…
Spreman je onaj varati, olovni kantar skovati…
Al’ danas više ne bi trebo psovati.