Đorđe Balašević – Sevdalinka (verzija pesme iz 1997. godine)
Tekst pesme:
Šta god noćas da zapevam vući će na sevdalinku…
Usnuo sam čobanicu uplakanu u šljiviku…
Grom udari, planu seno, rasturi se stado njeno…
Uplete se dim na uvojku…
Reče da se zove Bosna… Čudno ime za devojku.
Nekom Drina teče desno a nekom Drina lijevo teče…
Ma, sve da teče u dubinu, na dve pole svet da seče…
Postoji gaz, moje lane… Most se pruži gde ja stanem.
Sve da vuku me konji vrani…
Nema meni jedne strane dok si ti na drugoj strani…
Osta ovaj stari kompas u grudima, a po polju nikli zabrani…
Crne senke što se gnezde u ljudima nadleću me kao gavrani…
Nekada sam putovao po mjesecu, kroz vilajet pun hajdučije…
A sada me oči ljudske plaše više nego vučije.
Sto puta su prijatelji u molitvi pomenuti…
Da l’ će mi se radovati, ili glavu okrenuti?
Šta slagati? Šta im kasti? Svet ne možeš pesmom spasti…
Sve me njihove brige brinu…
Dok se noćas spremam na put… Spremam kući u tuđinu…
Svetom smo se rasipali ko đerdani… Nosili nas nebom ćilimi…
Da li su to stvarno bili bolji dani, ili smo to bolji bili mi?
Nekad smo se bratimili po pogledu znajući kad isto sanjamo…
I bogu je prosto bilo krstimo l’ se ili klanjamo…