Frančesko Petrarka – SONET 90 (Rasuta po vetru zlatna kosa beše… / Erano i capei d’oro a l’aura sparst) / Kanconijer, Tekst pesme
SONET 90
Rasuta po vetru zlatna kosa beše,
Što se u bezbroj slatkih vlasi splela;
I ljupka je svetlost bez mere gorela
Očiju onih što sad potamneše;
Milosna se boja u licu budila,
Ne znam da l’ stvarno, il’ uz varku puku;
Kad ljubavnog ognja seme u grudima
Nosih, zar je čudo što odjednom buknuh?
Njen hod ne beše hod smrtnika svakog,
Već anđeoskog duha; reči njene
Ne behu kao grla ljudskog zvuk;
Duh nadzemaljski, sunce vaseljene
Bi ono što videh: i da nije tako,
Ne leči ranu to što splasne luk.
Frančesko Petrarka
Prevod: Lj. Simović
Frančesko Petrarka – KANCONIJER (Zbirka pesama)
Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)