Frančesko Petrarka – KANCONIJER

Frančesko Petrarka – KANCONIJER / „Kanconijer“ je zbirka od 366 pesama bez naslova, obeleženih brojevima (317 pesama, 29 kancona, 9 sestina, 7 balada, 4 madrigala). Zbirka je posvećena Lauri, koju je prvi put video u Avinjonu 6. aprila ujutro 1327. godine (Sonet 3) i ljubav prema njoj ga nije napustila ni nakon njene smrti.

SONET 1 (Vi što slušate rasut u stihove…)

SONET 3 (Tog dana zraci sunca bledi…)

SONET 12 (Ako mi život…)

SONET 18 (Kada sam okrenut prema toj…)

SONET 22 (Sva ova bića što žive na zemlji…)

SONET 61 (Neka je blažen dan, mesec i doba…)

SONET 90 (Rasuta po vetru zlatna kosa beše…)

SONET 100 (Taj prozor na kom se sunce jedno vidi…)

SONET 134 (Mira mi nema, a nema ni rata…)

SONET 292 (Oči o kojim tako toplo zborih…)

SONET 302 (Misli me dižu u predeo gde je…)

SONET 365 (Ja sad oplakujem dane što prođoše…)

„Zaboravljao se u radu. Bio je velik i savestan radnik. Njegova ljubavna lirika, tri stotine soneta i nekoliko desetina kancona, neznatna je opsegom prema ogromnim tomovima njegovih italijanskih i latinskih poema i naučnih rasprava. Voleo je duboko i shvatao ozbiljno umetnost. Jednom mladom prijatelju, književnom početniku, dao je ovaj savet: Cura ut fias non ventosus disputator, sed realis artifex. (Nastoj da postaneš ne praznorečiv brbljivac, nego istinski umetnik.) (Ivo Andrić, esej „Legenda o Lauri i Petrarki“)