Frančesko Petrarka – SONET 292 (Oči o kojim tako toplo zborih…) / Kanconijer

Frančesko Petrarka –  SONET 292 (Oči o kojim tako toplo zborih… / Gli occhi di ch’io parlai si caldamente) / Kanconijer

Oči o kojim tako toplo zborih,
I ruke, lice, stopala i dlani,
Zbog kojih svetu ostadoh po strani
I samom sebi strancem sebe stvorih.

Uvojci kose čista sjajna zlata
I blesak smeška anđeoskog, što je
Na zemlji nebo satvarao moje,
Sad sve je samo pregršt gluvog blata;

No ipak živim, što mi žalost stvara,
Bez onog svetla, milog mi toliko
U buri, kad je brod bez kormilara;

Nek ljubavna mi pesma svrši tu se,
Presahnu žica uma svekolikog,
A citra moja u plač obrnu se.

Frančesko Petrarka

KANCONIJER

Prevod: Ivan V. Lalić