Frančesko Petrarka – SONET 90 (Rasuta po vetru zlatna kosa beše…) / Kanconijer

Frančesko Petrarka – SONET 90 (Rasuta po vetru zlatna kosa beše… / Erano i capei
d’oro a l’aura sparst) / Kanconijer

Rasuta po vetru zlatna kosa beše,
Što se u bezbroj slatkih vlasi splela;
I ljupka je svetlost bez mere gorela
Očiju onih što sad potamneše;

Milosna se boja u licu budila,
Ne znam da l’ stvarno, il’ uz varku puku;
Kad ljubavnog ognja seme u grudima
Nosih, zar je čudo što odjednom buknuh?

Njen hod ne beše hod smrtnika svakog,
Već anđeoskog duha; reči njene
Ne behu kao grla ljudskog zvuk;

Duh nadzemaljski, sunce vaseljene
Bi ono što videh: i da nije tako,
Ne leči ranu to što splasne luk.

Frančesko Petrarka

KANCONIJER

Prevod: Lj. Simović