Kutak za Bistrooke
Poezija

Johan Volfgang Gete – KRISTEL

KRISTEL

Često mi se duša smrkne sva,
srce mi tegoba tre.
No kad sam kod svoje Kristel ja,
opet je dobro sve.
Vidim je tu sad, onde sad,
a ne znam, da pita ko,
ni kako mi se, ni gde, ni kad,
ni što mi se sviđa to.

Ta tamna šeret-oka dva,
nad njima veđa gar,
spazim li samo, duša mi sva,
utrne, plane u žar.
Ima l’ tih ljupkih usta gde,
okruglih obraza tih?
I drugih još oblih stvari, – ne
da oka ne skineš s njih!

A kad obujmim njezin struk
u valsa vihor-snu,
pa krug u krug uleće, kroz luk,
ko mi je ravan tu!
Bude l’ joj toplo, posrne l’ pri tom
uljuljkam je odmah ja
na svojim grud’ma, u naručju svom
Kraljevstvo šta će mi, šta?

A kada pogled, odsutan za svet,
upije u me, i sva
priljubi mi se kao žedni cvet
i poljubac dugi mi da,
prožme me celog mraz i mrak
kroz srž srcu do dna.
Tako sam slab i tako jak
i blažen i pečelan ja!

Tad više i više hteo bih sve,
dan mine, ko vetrom dah;
pa da me i noću ostave kod nje
ne bi me bilo strah.
A dobiću je jednom, mnim,
i zanos platiti svoj,
pa ne svrši l’ se jad moj tim,
nek umrem na grud’ma njoj!

Johan Volfgang Gete

(Prevod: Velimir Živojinović)




back to top
Kutak za Bistrooke