Kutak za Bistrooke
Poezija

Jovan Dučić – PONOĆ

PONOĆ

Po sobi muzeja gluho noćno doba.
Pred granitnim Marsom tu strasna i gola
Igra bahantkinja. Tu lije Nioba
Mramorne i hladne suze večnog bola.

Tu silno i bolno pod ujedom guje
Rve se Laokon. Na kamenu krutom
Sedi skrušen Edip… Mir je da se čuje
Gde prolazi tiho minut za minutom.

Ali s crne kule koban i potmuo
Glas ponoćnog zvona odjeknu u tmini —
Negde iz dvorane dug se uzdah čuo
U mraku, u nemoj studenoj tišini.

Prenula se naglo sva dvorana ova:
Svak oseti da je tude u samoći
Gladijator jedan umro ove noći,
Mlad, srušen, i ranjen već dvaest vekova.

Jovan Dučić




back to top
Kutak za Bistrooke