Mihail Ljuermontov – SUŽANJ

SUŽANJ Otvor’te mi tamnicu, Dajte svjetlost dana, Crnooko djevojče, I konjica vrana. Pa da ljubnem djevojče U očice tavne, I ko vjetar pretrčim Preko stepe ravne. Visoka je tamnica Teške dveri stoje; A daleko u dvoru Crnooko moje; Sam, veseo, razuzdan, Dobri konjic vrani, Mrku grivu pustio Vjetru na poljani. Tek usamljen, nemiran, Međ stjenama sade, Gledam kako umire Slabi luč lampade; I tek čujem: za vrati U mrtvoj samoći, Tiho stražar prolazi, N’jem, u n’ jemoj noći. Mihail Jurjevič Ljermontov Prevod: Jovan Dučić Iz knjige: Pesnički prevodi, Izdavači: Matica srpska i Srpska književna zadruga, 1972. Preuzimanje delova tekstova, tekstova…

Mihail Jurjevič Ljermontov – Ne, tako silno ja ne ljubim tebe…

*** Ne, tako silno ja ne ljubim tebe. Nije za me sladost tvojega blistanja — Ja u tebi ljubim svoju mladost mrtvu I prošlost svoju i dane stradanja! I katkad, kada na tebe pogledim I kad pred tobom u sjećanju gorim, Tajanstvenim sam zan’jet razgovorom — Al’ ne sa tobom, ja sa srcem zborim! Zborim s drugarom svojih mladih ljeta! Od tebe ištem drugu sliku krasnu, Od živih usta — usta davno n’jema, Od oči — oganj, štono davno zgasnu! Mihail Jurjevič Ljermontov Prevod: Jovan Dučić Iz knjige: Pesnički prevodi, Izdavači: Matica srpska i Srpska književna zadruga, 1972. Preuzimanje delova…

Jovan Dučić – RASTANAK

RASTANAK Opet sam te sreo tamnu, punu sete ̶ Braniš nevidljivoj suzi da poteče; Kô san beznadežni, tako, jadno dete, Ti beše pored nas celo jedno veče. Sve beše odavna nestalo međ nami, I ljubav, i mržnja. A naše dve strane Duše osećahu, ipak, kô u tami: Kipe dve tri suze još neisplakane. I negdašnjeg srca, nikad nerečena, Pritajena, tamna, reč htede poteći… A kad pođe kao beznadežna sena ̶ Nikad možda nismo bili bliže sreći. Jovan Dučić PESME SUNCA, (VI) Duša i noć Pisano u Parizu, Ženevi, Sofiji i Atini 1900-1923. Video: Pesmu Jovana Dučića RASTANAK govori Dragan Mićanović

Citati pripisani Miroslavu Miki Antiću a nisu njegovi

Ekspanzija deljenja raznih citata i “mudrih misli” na društvenim mrežama i uopšte na internetu doveo je do toga da se mnogi citati lažno pripisuju poznatim književnicima i javnim ličnostima. Ni Miroslav Mika Antić nije pošteđen te prakse, što iz neznanja osoba koji ih lažno potpisuju, što zarad “lajkova” i popularnosti. Drugo objašnjenje nemamo. Svi ti citati i stihovi imaju svoje prave autore, i smatramo da je plagiranje imena u potpisu direktno vređanje ne samo Miroslava Mike Antića nego i autora istih. Ovo su samo neki od primera takvog plagiranja: Pred silom stojim, pred ljubavi drhtim, na koljena padam samo pred…

Jovan Dučić – SONATA

SONATA Htedoh da mi ljubav ima lice sretno, Kao rečna nimfa, čije vlasi duge Veselo crvene; ali beše setno, I kose joj behu tamne, kô u Tuge. Htedoh da zapevam mlad ditiramb sreće, A ja najtužniju ispevah poemu; Počnem da se nadam, a osetim veće Neku slutnju davnu, zaspalu i nemu. Tako novu želju prati suza stara; Tako nova ljubav u časima holim Neosetno rane starinske otvara  ̶ Pa me strah da želim, i užas da volim. Jovan Dučić Jovan Dučić – SONATA / PESME SUNCA / Duša i noć (Prijateljima Aleksi Šantiću i Atanasiju Šoli) Video: pesmu Jovana Dučića…

Plejada veličanstvenih – Top 20 domaćih pisaca (Ex YU)

Top 20 najboljih domaćih pisaca svih vremena sa prostora bivše Jugoslavije. Lista je sastavljena na osnovu anketa u facebook grupama posvećenim knjigama i književnosti. U anketama su učestvovali knjigoljupci iz svih krajeva bivše Jugoslavije (Slovenija, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija) i iz inostranstva. Plejada veličanstvenih: Meša Selimović Ivo Andrić Borislav Pekić Miloš Crnjanski  Miroslav Mika Antić  Petar Petrović Njegoš Branislav Nušić Danilo Kiš Branko Ćopić Miroslav Krleža Jovan Dučić Bora Stanković Aleksa Šantić Desanka Maksimović Dobrica Ćosić Vladislav Petković Dis Milorad Pavić Vuk Drašković Dragan Velikić Ivo Bresan Anketu sproveli i glasove sabrali Bistrooki – www.balasevic.in.rs

Aleksandar Sergejevič Puškin – KAVKASKI SUŽANJ

KAVKASKI SUŽANJ (Prevod: Jovan Dučić) (Odlomak) . . . . . . . . . . . . Mrkne sunce za gorama I šum huji u daljini, Vraćaju se u aule Stanovnici mračni njini. Svjetlucaju oštre kose Pram potonjem sunca zraku I dođoše. I već ognji Planuše u polumraku. Šum nestaje međ gorama Kolutaju noćne sjene – Samo gorske vode tutnje Padajuć niz strme st’jene. I s’jedi je zasp’o Kavkaz, Zavijen u plavoj magli… Al’ kroz noć i mjesečinu Ko to kradom amo nagli? Rus se trže. Naokolo Nit zvuk zvoni nit zrak tinja. Samo pred njim sa osmejkom Stoji…

Jovan Dučić – PONOĆ

PONOĆ Po sobi muzeja gluho noćno doba. Pred granitnim Marsom tu strasna i gola Igra bahantkinja. Tu lije Nioba Mramorne i hladne suze večnog bola. Tu silno i bolno pod ujedom guje Rve se Laokon. Na kamenu krutom Sedi skrušen Edip… Mir je da se čuje Gde prolazi tiho minut za minutom. Ali s crne kule koban i potmuo Glas ponoćnog zvona odjeknu u tmini — Negde iz dvorane dug se uzdah čuo U mraku, u nemoj studenoj tišini. Prenula se naglo sva dvorana ova: Svak oseti da je tude u samoći Gladijator jedan umro ove noći, Mlad, srušen, i…

Jovan Dučić – PODNE

PODNE Nad ostrvom punim čempresa i bora, Mlado, krupno sunce prži, puno plama; I trepti nad šumom i nad obalama Slan i modar miris proletnjega mora. Ljubičaste gore, granitne, do svoda, Zrcale se u dnu; mirno i bez pene, Površina šušti i celiva stene; Svod se svetli topal, staklen, iznad voda. Prah sunčani trepti nad ispranim peskom, I srebrni galeb ponekad se vidi, Svetluca nad vodom. I mirišu hridi Mirisom od riba i modrijem vreskom. Sve je tako tiho. I u mojoj duši Produženo vidim ovo mirno more: Šume oleandra, ljubičaste gore, I bled obzor što se proteže i puši.…

Rekli su… o Aleksi Šantiću

Rekli su… o Aleksi Šantiću “U životu ne videh čoveka tako stidljive čistote i žudi. Ja nikad nisam video tišeg čoveka od Šantića.” – Miloš Crnjanski “Nijedan pisac nije toliko ličio na svoje književno delo koliko Aleksa Šantić. Ovaj pesnik je bio najveće dete u našoj književnosti. On je sva svoja svedočenja crpio iz svog čistog detinjeg srca.” – Jovan Dučić “Pročitajmo naglas ime našeg pesnika: Aleksa Šantić. Taj tečni i umekšani spreg slova (koji je reka vremena još više zbila i uglačala poput belutka), kao da u našem jeziku ima svoju posebnu kadencu, neku naročitu boju, svoj ton i…