Menenije Agripa – Beseda pobunjenicima na Svetom brdu

Menenije Agripa – Beseda pobunjenicima na  Svetom brdu / Branislav Nušić, RETORIKA

(493. godine pre Hrista)

U doba kada nije kao sada u čoveku bilo sve složno jedno s drugim, već kad je svaki pojedini deo tela imao svoju volju i svoju reč — pobune se jednom ruke, oči, uši i drugi protivu stomaka koji samo sedi usred tela kao gotovan, uživajući sve što mu drugi uradi, zaradi i pruži. Zavere se, dakle, te otkažu
stomaku svaku službu: noge ne htedoše da hode; ruke ne htedoše da rade; usta ne htedoše da prime što im se doda; zubi ne htedoše da žvaću; oči ne htedoše da
gledaju a uši ne htedoše da slušaju. Ali dok su pobunjeni udovi hteli tako glađu da ukrote stomak, dotle i celo telo iznemože i klonu. Stomak, nemajući šta da vari, oseti odista samrtne bolove, ali i noge iznemogoše, ruke klonuše, oči obnevideše i uši zaglušiše, te celo telo poče da malaksava i obamire.

Tada se pokaza da nije niukoliko beskorisna služba stomakova i da njega ne hrane toliko koliko on druge hrani, jer je on taj koji iz hrane crpe snagu te šalje kroz telo krv koja nam održava život*).

*) U daljem, nezabeleženom delu govora, Agripa upoređuje ovu sliku sa pobunom plebejaca prema senatu i patricijima, te ubeđuje pobunjenike da se vrate u Rim.

BELEŠKA

Tit Livije u knjizi II, gl. 32 opisuje pobunu plebejaca, koji su, po nagovoru pekog Sicinija napustili Rim i odselili se na Sveto brdo, ne hoteći više da znaju za senat i particije.

To zabrine neobično senat i ovaj izabere lukavoga patricija i dobroga govornika Menenija Agripu, koji ode u logor pobunjenika i održa im ovaj govor.

Ova beseda Menenija Agripe bi mogla pripasti grupi beseda rimskoga besedništva, ali je uvršćena u red besednika staroga sveta, jer pada daleko pre rimske velike besedničke epohe.

Branislav Nušić, RETORIKA

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve nadoknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin :)