Miroslav Mika Antić – MOJI GRADOVI


Kada sam se vraćao iz mornarice, bacao sam dinar — u kom gradu da se skrasim? A i tada i sada su postojala samo dva grada: Mostar i Novi Sad.
— Zbog mostova?
Nikako. Zbog ljudi, zbog ljudi. U Novi Sad sam bez reči došao. Ali, kad mi se dogodi nevolja, ili kada sam u nekoj grdnoj čamotinji – idem u Mostar. Mostar je moja neiživljena ljubav.

Ali, ipak, ima još jedan grad! To je Lucern. Čudesan švajcarski grad, tamo bih mogao čak i da umrem.

U Beogradu sam bio gladan, bilo mi je zima, svi su nekud žurili, nikad nisu imali vremena za razgovor. Nisam mogao tako, u žurbi neprestanoj, da živim. Mogu da živim, mostarski, novosadski. A važno mi je, nismo daleko od Beograda. I tih osamdeset i dva kilometra brzo prenose vesti, uzbuđenja. No sve to, kad dođe dovde, već je ohladnelo, nije ozbiljno, nego nekako drugačije. Saznam da je bio zemljotres, sijalica mi se zaljuljala, a tamo negde, ruše se svetovi.

Miroslav Mika Antić

Iz knjige: Draško Ređep – Ulepšavanje nevidljivog

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)