Nikolaj Vasiljevič Gogolj (rus. Николай Васильевич Гоголь, ukr. Микола Васильович Гоголь; Veliki Soročinci, 1. april 1809 — Moskva, 4. mart 1852) je pisao prozu, poeziju, drame, književnu kritiku, prevodio, slikao, predavao istoriju… Na njegov književni rad presudno je uticalo prijateljstvo sa Puškinom, a on je sam izvršio veliki uticaj na potonje ruske pisce.
Dostojevski je rekao: „Svi smo mi izašli iz Gogoljevog Šinjela„.
Iako nije dugo živeo, jedan je od najvećih ruskih pisaca 19. veka. Na srpski jezik je prvi put preveden 1856. godine, a među njegovim prevodiocima bili su Laza Lazarević, Milovan i Stanka Glišić, Stanislav Vinaver…
„Evo u čemu je tajna zdravlja: biti što je moguće više spokojan, nastojati da budeš što nestašniji i veseliti se koliko možeš, sve dok ne malakšeš, čak iako nije uvek baš veselo; i uvek se sećati mudrog pravila da je sve, zapravo, svejedno.“ – N. V. Gogolj
VEČERI U SEOCETU KRAJ DIKANJKE
Dela
Poezija
Ganc Kuhelgarten (1829)
Pripovetke i romani
Večeri u seocetu kod Dikanjke (1831-1832)
Zbirka Mirgorod (1835)
Taras Buljba (1835, 1842)
Peterburške priče
Nos (1836)
Šinjel (1842)
Portret
Mrtve duše (1842)
Drame
Ženidba (1833)
Revizor (1836, 1842)
Foto kolaži: Bistrooki – www. balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)