Fjodor Mihajlovič Dostojevski – MLADIĆ (MOMČE) odlomci

MLADIĆ (u nekim prevodima i MOMČE) (rus. Подрóсток) je roman Fjodora M. Dostojevskog, koji je počeo da piše početkom 1874. godine, a završio ga je u jesen 1875. godine. Roman je objavljen te iste godine u časopisu “Otadžbinski zapisi”. Odlomci iz romana: Ne mogavši da se savladam, sedoh da napišem ovu istoriju mojih prvih koraka u životu, iako sam mogao proći i bez toga… Jedno znam pouzdano: nikad neću sesti da pišem svoju autobiografiju, pa makar živeo i do sto godina. Mora čovek biti baš bedno u sebe zaljubljen, pa da bez stida piše sâm o sebi. ~ Istina, u…

Nikolaj Gogolj – VEČERI U SEOCETU KRAJ DIKANJKE

VEČERI U SEOCETU KRAJ DIKANJKE Pripovetke koje je objavio pčelar Rudi Panjko Deo I Predgovor Čudna mi čuda: “Večeri u seocetu kraj Dikanjke”! Kakve su pa to “Večeri”? Uz to ih nudi svetu nekakav pčelar! Hvala ti, bože, zar je malo gusaka očerupano za pera i krpa potrošeno na hartiju! Zar je malo ljudi svakojaka soja i staleža umrljalo prste mastilom! Sad naspelo pčelaru da se i on povede za drugima! Vere mi, toliko se nakupilo štampane hartije, da uskoro čovek neće znati šta u nju da zavije. Slutilo je, slutilo moje vidovito srce sva ta pričanja još pre mesec…

Nikolaj Vasiljevič Gogolj

Nikolaj Vasiljevič Gogolj (rus. Николай Васильевич Гоголь, ukr. Микола Васильович Гоголь; Veliki Soročinci, 1. april 1809 — Moskva, 4. mart 1852) je pisao prozu, poeziju, drame, književnu kritiku, prevodio, slikao, predavao istoriju… Na njegov književni rad presudno je uticalo prijateljstvo sa Puškinom, a on je sam izvršio veliki uticaj na potonje ruske pisce. Dostojevski je rekao: “Svi smo mi izašli iz Gogoljevog Šinjela“. Iako nije dugo živeo, jedan je od najvećih ruskih pisaca 19. veka. Na srpski jezik je prvi put preveden 1856. godine, a među njegovim prevodiocima bili su Laza Lazarević, Milovan i Stanka Glišić, Stanislav Vinaver… “Evo u…

Mihail Jurjevič Ljermontov – Ne, tako silno ja ne ljubim tebe…

*** Ne, tako silno ja ne ljubim tebe. Nije za me sladost tvojega blistanja — Ja u tebi ljubim svoju mladost mrtvu I prošlost svoju i dane stradanja! I katkad, kada na tebe pogledim I kad pred tobom u sjećanju gorim, Tajanstvenim sam zan’jet razgovorom — Al’ ne sa tobom, ja sa srcem zborim! Zborim s drugarom svojih mladih ljeta! Od tebe ištem drugu sliku krasnu, Od živih usta — usta davno n’jema, Od oči — oganj, štono davno zgasnu! Mihail Jurjevič Ljermontov Prevod: Jovan Dučić Iz knjige: Pesnički prevodi, Izdavači: Matica srpska i Srpska književna zadruga, 1972. Preuzimanje delova…

Lav Nikolajevič Tolstoj

Lav Nikolajevič Tolstoj je za života stekao svetsku slavu pisca gorostasa – bio je gorostas po delu, po duhu i po moralu. Biografija i bibliografija CITATI Tolstoj o Dostojevskom

Lav Nikolajevič Tolstoj – CITATI

  Nama je dato jedno, ali zato neotuđivo blago ljubavi. Samo voli, i sve je radost: i nebo, i drveće, i ljudi, pa i ti sam. A mi tražimo sreću u svemu, samo ne u ljubavi. I to traženje sreće u bogatstvu, vlasti, slavi, izuzetnoj ljubavi, sve to ne samo što ne pruža sreću, nego je sigurno oduzima. (L. N. Tolstoj, 21. juna 1909. godine) Kada 1901. godine nije dobio (tada prvi put dodeljenu) Nobelovu nagradu za književnost  Lav Nikolajevič Tolstoj je rekao: “Primo, to me lišilo velikih neprilika, neprilika da raspolažem tim novcem koji, kao i svaki novac, po…

Tolstoj o Dostojevskom

Lav Nikolajevič Tolstoj o Dostojevskom (iz pisma N. N. Strahovu): “Kako bih voleo da mogu da iskažem sve ono što osećam o Dostojevskom. Opisujući svoja osećanja, vi ste izrazili delom i moja. Ja nikad nisam video ovog čoveka i nikad nisam došao u neposredan dodir s njim, a kada je, iznenada, umro, shvatio sam da mi je bio najbliži, najdraži, najpotrebniji čovek. I nikada mi nije padalo na pamet da se poredim s njim, nikada. Sve što je on radio (ono pravo, dobro što je radio) bilo je takvo da što više toga uradi, ja se osećam bolje. Umnost tuđa…

PROZA

BIBLIOTEKA MUDROSTI – Citati, izreke, poslovice, mudre misli… BAJKE PLEJADA VELIČANSTVENIH – Najlepši citati, biografije, bibliografije najvećih majstora naše i svetske književnosti, besmrtnih velikana: Fjodor Mihajlovič Dostojevski Meša Selimović Ivo Andrić Miloš Crnjanski Lav Nikolajevič Tolstoj Gabrijel Garsija Markes Nikolaj Vasiljevič Gogolj Branko Ćopić Edgar Alan Po „Knjiga je najtiši i najpouzdaniji prijatelj; najpristupačniji i najmudriji savetnik i najstrpljiviji učitelj.“ Čarls Vilijam Eliot. Izabrane knjige: MALI PRINC – Antoan de Sent Egziperi MAJSTOR I MARGARITA – Mihail Afanasijevič Bulgakov TVRĐAVA – Mehmed Meša Selimović NA DRINI ĆUPRIJA – Ivo Andrić BRAĆA KARAMAZOVI – F. M. Dostojevski “Svet knjiga je najlepši…