Veliki ruski književnik Anton Pavlovič Čehov je rođen 1860. u Taganrogu, na Azovskom moru. Bio je majstor kratke priče, smatrao je da „pisati treba tako da rečima bude tesno, a mislima široko.“ Završio je medicinski fakultet, ali je ljubav prema pozorištu bila prisutna u njegovom životu gotovo uvek. Imao je običaj da kaže da mu je medicina zakonita žena, a književnost ljubavnica. Od srca Vam preporučujem da Čehovljeve knige uzimate što češće i da kroz njih sanjate, onako kako su nastale, kroz snove. U vreme Golijata, koji pucaju od zdravlja, korisno je čitati o slabim Davidima. (Vladimir Nabokov) Još kao…
Ознака: Ruski pisci
Anton Pavlovič Čehov – GALEB
Anton Pavlovič Čehov – GALEB / Naslov originala: ЧАЙКА / Komedija u četiri čina LICA: IRINA NIKOLAJEVNA ARKADINA, po mužu Trepljeva, glumica KONSTANTIN GAVRILOVIČ TREPLJEV, njen sin, mladić PETAR NIKOLAJEVIČ SORIN, njen brat NINA MIHAILOVNA ZAREČNA, mlada devojka, kći bogatog posednika ILIJA AFANASIJEVIČ ŠAMRAJEV, bivši poručnik, upravnik kod Sorina POLINA ANDREJEVNA, njegova žena MAŠA, njegova kći BORIS ALEKSEJEVIČ TRIGORIN, književnik JEVGENIJE ALEKSEJEVIČ DORN, lekar SEMJON SEMJONOVIČ MEDVEDENKO, učitelj JAKOV, radnik KUVAR SOBARICA Radnja se događa na imanju Sorina. Između trećeg i četvrtog čina prolaze dve godine. PRVI ČIN Jedan deo parka na Sorinovom imanju. Široka aleja koja vodi pravo od…
Anton Pavlovič Čehov – ČINOVNIKOVA SMRT
Anton Pavlovič Čehov – ČINOVNIKOVA SMRT Jedne prekrasne večeri, ne manje prekrasni činovnik Ivan Dmitrič Červjakov sedeo je u drugom redu fotelja i gledao kroz dogled Korneviljska zvona. Gledao je i osećao se na vrhuncu blaženstva. Ali odjednom… U pripovetkama često nailazimo na to „odjednom”. Pisci su u pravu: život je tako pun iznenađenja! Odjednom-njegovo se lice namršti, oči se upola zaklopiše, disanje se zaustavi… on skide dogled s očiju, naže se i… a-pći!!! Kinuo, kao što vidite. Kijati nije zabranjeno nikome i nigde. Kijaju i prosti ljudi, i šefovi policije, a ponekad čak i tajni savetnici. Svi kijaju. Červjakov…
Fjodor Mihajlovič Dostojevski – MLADIĆ (MOMČE) odlomci
MLADIĆ (u nekim prevodima i MOMČE) (rus. Подрóсток) je roman Fjodora M. Dostojevskog, koji je počeo da piše početkom 1874. godine, a završio ga je u jesen 1875. godine. Roman je objavljen te iste godine u časopisu “Otadžbinski zapisi”. Odlomci iz romana: Ne mogavši da se savladam, sedoh da napišem ovu istoriju mojih prvih koraka u životu, iako sam mogao proći i bez toga… Jedno znam pouzdano: nikad neću sesti da pišem svoju autobiografiju, pa makar živeo i do sto godina. Mora čovek biti baš bedno u sebe zaljubljen, pa da bez stida piše sâm o sebi. ~ Istina, u…
Nikolaj Gogolj – VEČERI U SEOCETU KRAJ DIKANJKE
VEČERI U SEOCETU KRAJ DIKANJKE Pripovetke koje je objavio pčelar Rudi Panjko Deo I Predgovor Čudna mi čuda: “Večeri u seocetu kraj Dikanjke”! Kakve su pa to “Večeri”? Uz to ih nudi svetu nekakav pčelar! Hvala ti, bože, zar je malo gusaka očerupano za pera i krpa potrošeno na hartiju! Zar je malo ljudi svakojaka soja i staleža umrljalo prste mastilom! Sad naspelo pčelaru da se i on povede za drugima! Vere mi, toliko se nakupilo štampane hartije, da uskoro čovek neće znati šta u nju da zavije. Slutilo je, slutilo moje vidovito srce sva ta pričanja još pre mesec…
Nikolaj Vasiljevič Gogolj
Nikolaj Vasiljevič Gogolj (rus. Николай Васильевич Гоголь, ukr. Микола Васильович Гоголь; Veliki Soročinci, 1. april 1809 — Moskva, 4. mart 1852) je pisao prozu, poeziju, drame, književnu kritiku, prevodio, slikao, predavao istoriju… Na njegov književni rad presudno je uticalo prijateljstvo sa Puškinom, a on je sam izvršio veliki uticaj na potonje ruske pisce. Dostojevski je rekao: “Svi smo mi izašli iz Gogoljevog Šinjela“. Iako nije dugo živeo, jedan je od najvećih ruskih pisaca 19. veka. Na srpski jezik je prvi put preveden 1856. godine, a među njegovim prevodiocima bili su Laza Lazarević, Milovan i Stanka Glišić, Stanislav Vinaver… “Evo u…
Mihail Jurjevič Ljermontov – Ne, tako silno ja ne ljubim tebe…
*** Ne, tako silno ja ne ljubim tebe. Nije za me sladost tvojega blistanja — Ja u tebi ljubim svoju mladost mrtvu I prošlost svoju i dane stradanja! I katkad, kada na tebe pogledim I kad pred tobom u sjećanju gorim, Tajanstvenim sam zan’jet razgovorom — Al’ ne sa tobom, ja sa srcem zborim! Zborim s drugarom svojih mladih ljeta! Od tebe ištem drugu sliku krasnu, Od živih usta — usta davno n’jema, Od oči — oganj, štono davno zgasnu! Mihail Jurjevič Ljermontov Prevod: Jovan Dučić Iz knjige: Pesnički prevodi, Izdavači: Matica srpska i Srpska književna zadruga, 1972. Preuzimanje delova…
Lav Nikolajevič Tolstoj
Lav Nikolajevič Tolstoj je za života stekao svetsku slavu pisca gorostasa – bio je gorostas po delu, po duhu i po moralu. Biografija i bibliografija CITATI Tolstoj o Dostojevskom
Lav Nikolajevič Tolstoj – CITATI
Nama je dato jedno, ali zato neotuđivo blago ljubavi. Samo voli, i sve je radost: i nebo, i drveće, i ljudi, pa i ti sam. A mi tražimo sreću u svemu, samo ne u ljubavi. I to traženje sreće u bogatstvu, vlasti, slavi, izuzetnoj ljubavi, sve to ne samo što ne pruža sreću, nego je sigurno oduzima. (L. N. Tolstoj, 21. juna 1909. godine) Kada 1901. godine nije dobio (tada prvi put dodeljenu) Nobelovu nagradu za književnost Lav Nikolajevič Tolstoj je rekao: “Primo, to me lišilo velikih neprilika, neprilika da raspolažem tim novcem koji, kao i svaki novac, po…
Tolstoj o Dostojevskom
Lav Nikolajevič Tolstoj o Dostojevskom (iz pisma N. N. Strahovu): “Kako bih voleo da mogu da iskažem sve ono što osećam o Dostojevskom. Opisujući svoja osećanja, vi ste izrazili delom i moja. Ja nikad nisam video ovog čoveka i nikad nisam došao u neposredan dodir s njim, a kada je, iznenada, umro, shvatio sam da mi je bio najbliži, najdraži, najpotrebniji čovek. I nikada mi nije padalo na pamet da se poredim s njim, nikada. Sve što je on radio (ono pravo, dobro što je radio) bilo je takvo da što više toga uradi, ja se osećam bolje. Umnost tuđa…