Anton Pavlovič Čehov

Veliki ruski književnik Anton Pavlovič Čehov je rođen 1860. u Taganrogu, na Azovskom moru. Bio je majstor kratke priče, smatrao je da „pisati treba tako da rečima bude tesno, a mislima široko.“

BIOGRAFIJA

Od srca Vam preporučujem da Čehovljeve knige uzimate što češće i da kroz njih sanjate, onako kako su nastale, kroz snove. U vreme Golijata, koji pucaju od zdravlja, korisno je čitati o slabim Davidima. (Vladimir Nabokov)

Anton Pavlovič Čehov – ČINOVNIKOVA SMRT

Anton Pavlovič Čehov – GALEB

Anton Pavlovič Čehov – KNJIGA ŽALBI

Anton Pavlovič Čehov – OSTRIGE

Anton Pavlovič Čehov je završio medicinski fakultet, ali je ljubav prema pozorištu bila prisutna u njegovom životu gotovo uvek. Imao je običaj da kaže da mu je medicina zakonita žena, a književnost ljubavnica.

Još kao dečak imitirao je i priređivao skečeve svojim prijateljima i porodici. Jednom se preobukao u prosjaka, napisao molbu za pomoć i odneo je stricu, koji mu je, ne poznavši ga, dao tri kopejke.

Kao lekar često je lečio bez naknade siromašne književnike, studente i seljake. Pisao je još od gimnazijskih dana i te prve priče i drame potpisivao je pseudonimima: Antoša Čehonte, Antonson…

Svakome ko ga je poznavao u oči je upadala njegova oslobođenost od opštepriznatih dogmi. Gorki mu je jednom rekao: „Čini mi se da ste vi prvi slobodan čovek koga sam video da se ni pred kim ne klanja.“

Prvi veliki komad koji je sa uspehom prikazan u Moskvi bio je „Ivanov“ 1887. godine, pa je 1889. primljen u Društvo dramskih pisaca. Na sceni čuvenog Moskovskog hudožestvenog teatra 17. decembra prikazan je njegov „Galeb“.

Nakon potpunog neuspeha istog komada u Sankt Peterburgu, gde je „Galeb“ premijerno izveden, uspeh u Moskvi je bio trijumfalan i MHAT više nije mogao da se zamisli bez Čehova.

Za člana Akademije nauka Čehov je izabran 1900, ali dve godine kasnije Gorki nije primljen. U znak protesta Čehov je napustio Akademiju. Imao je samo 44 godine kada je umro.

Kada su pitali Čehova kako bi trebalo pisati za decu, odgovorio je: „Isto kao za odrasle, samo bolje”.

Tolstoj je rekao da je veličina Čehovljevog stvaralaštva „u tome što je ono ne samo jasno i srodno svakom Rusu, već i svakom čoveku uopšte…“