NARODNE POSLOVICE – Mudre izreke / Biblioteka mudrosti
Poslovica je kratka, gnomska književna forma kazana u stihu, ili u prozi (gnoma — grčki, kratka, često ritmička mudra izreka), koja narodno iskustvo ponovljeno u više sličnih situacija iskazuje mudrom izrekom, moralnom poukom, koja služi kao vrednosni sud.
NARODNE POSLOVICE:
Siromaštvo i kašalj ne dadu se sakriti.
Hrabrog sreća hoće.
Zlo je ko ne zna a učiti se ne da.
Ko ne misli o dobru, taj misli o zlu.
Ako budeš most, svako će da te gazi
Ako drugog poštuješ za sebe ne brini.
Ako dugo žive skupa, životinje se zavole, a ljudi se zamrze.
Nije umrla baba od korbe, već od prazne torbe.
Nije čovjeku žao na malo nego na nepravo
Nijedna muka nije dovijeka.
Ako želiš izgubiti prijatelja, pozajmi mu novac.
Ako želiš izgubiti prijatelja, pričaj s njim o politici.
Ako želiš jezgro, slomi ljusku.
Ako ženu tučeš, svoju sreću tučeš.
Magarac – magarac i pod zlatnim sedlom.
Mala sjekira veliki dub povali.
Ako zagrmi na Svetog Iliju, neće biti lešnika.
Ako zahteva napor, nije ga vredno raditi
Ako znaš šta ti je bilo, ne znaš šta će ti biti.
Ako imaš mašice, ne hvataj vatru rukama
Ako ih ne možeš pobediti pridruži im se.
Badava je dobro seme kad je rđavo oranje.
Batina ima dva kraja.
Bez alata nema ni zanata.
Bez društva nema junaštva.
Bez jednoga čoveka može vašar biti.
Bez muke nema nauke.
U ratara crne ruke, a bijela pogača.
U sreću se uzda lud, a pametan u svoj trud.
Bolje je ne obećati nego reč ne održati.
Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom.
Bez glave ne valja ni ekser, a kamoli čovek.
Bolje je ponešto sakriti, nego rđavo prikazati.
Koliko je od zemlje do neba, toliko je od nečoveka do čoveka.
Jezik veže ljude, uže konje i volove.
Reči treba meriti a ne brojati.
Budale s jezika ginu, a pametni srećni postaju.
Mudrost svetom vlada.
Bolji je ukor mudroga nego pohvala ludoga.
Više valja gram pameti nego sto oka snage.
Um caruje, a snaga klade valja.
Daj mi znanje, daću ti imanje.
Nauči plačući, pa uživaj pevajući.
Bolje slep očima, nego slep pameću.
Bolje je s mudrim plakati, nego s ludim pevati.
Glava je starija od knjige.
Zalud knjiga gde pameti nema.
Mudri malo zbore, ali mnogo tvore.
Ko se s umnim sastaje, i sam uman postaje.
Ko dobro čini, bolje dočeka.
Ako kome ne možeš pomoći, nemoj ni odmoći.
Bolje s mirom nego s čirom.
Ko dobrotu seje, ljubav žanje.
Kako seme poseješ, onako će ti i rod niknuti.
Dobrota je najveće blago.
Gde je stida tu je i poštenja. Gde nema stida, nema poštenja.
Dobar učenik i učitelja pretekne.
Učini dobro, ne kaj se; učini zlo, nadaj se.
Zla se kloni, dobru se pokloni.
Bolje je dobroga slušati nego rđavom zapovedati.
Zlo rađenje gotovo suđenje.
Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada.
Ko se tuđem zlu raduje, nek se svome nada.
Ko zlo čini, neka se i boji od zla.
Ako neće zlo od tebe, beži ti od njega.
Što više sile, više i zla.
Vatra i voda su dobre sluge, ali zli gospodari.
Velike ribe veliku vodu traže.
Veselo srce pola zdravlja.
Od zle ćudi nema goreg zla na svetu.
Gvožđe reže i drvo i kamen, ali i njega rđa jede.
Gvožđe se kuje dok je vruće.
Gde žena buči tu muž muči.
Gde zlato govori, usta ćute.
Zloba jede dušu, kao rđa gvožđe.
Koliko je od zemlje do neba toliko je od čoveka do nečoveka.
Ljudi su gusto posejani, ali retko niču.
Nije bogat ko mnogo ima, već ko malo treba.
Bolje je i neznalica nego tvrdoglavica.
Mrzna narav prijatelja ne steče.
Nemoj ono želiti, što ne možeš imati.
Drži red, red drži svet.
Takav je čovek, samo onima najviše zavidi kojima najviše duguje.
Bez sloge nema ni slobode.
Koga Bog miluje toga i kara.
Koga valja moliti, ne valja ga srditi.
Ko za drugim dobro rekne, i za njime drugi.
Ko ne drži brata za brata, on će tuđina za gospodara.
Dala baba dinar da se uhvati u kolo — sad bi dala pet da je puste iz kola.
S trudom išta, a bez truda ništa.
Gde nema rada, tu nevolja vlada.
Ko radi, ne boji se gladi.
Ako je kratak dan, duga je godina.
Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.
Više je dana nego kobasica.
Dobra riječ ne košta mnogo.
Ako hoćeš da znaš kakav je neko, daj mu štap u ruke.
Eto polja a eto i konja.
Žena muža nosi na licu, a muž ženu na košulji.
Ispeci, pa reci.
Jačega kapom, a nejačega šakom.
Pošto kupio po to i prodao.
Račvast kolac u zemlju ne ide.
Svaka zemlja po jednog junaka hrani.
Terao lisicu, išćerao kurjaka.
Časna smrt proslavi vas život.
Čaša iza čaše, a iza čaše istina.
Čega se mudar stidi, tim se lud ponosi.
Hrani pseto da te ujede.
U laži su kratke noge.
Šuplju glavu i vetar nosi.
Bog daje težaku, a ne ležaku.
Bez muke nema nauke.
Kakva setva, takva žetva.
O trudu žito rodi a o muci grozdovi vise.
Ko rano rani, dve sreće grabi.
Što možeš danas uraditi ne ostavljaj za sutra.
Ko ne čini ništa, zlo čini.
Lenost troši dušu kao rđa gvožđe.
Lenjome je sve teško.
Gde laž ruča ― ne večera, a gde smrkne ― ne osvane.
Da je raži koliko je laži ne bi svet gladovao.
KRATKE NARODNE UMOTVORINE
Ko se čuva, i Bog ga čuva.
Sablja bez gvožđa, a junak bez kostiju? (Jezik)
„Lasno ti je sjetovati mudra, a još lakše prevariti luda.“
Ako neće zlo od tebe, beži ti od zla.
U dobru se ne ponesi, a u zlu se ne pokudi.
Gdje nije dobrijeh, tu nema ni dobra.
Od inata nema goreg zanata.
Ko brzo uči, brzo se i kaje.
Tko se tuđem zlu veseli, neka se svome ne nada.
Što ne želiš sebi, nemoj ni drugome.
Kad orao izgubi krila, onda ga i pilad kljuju.
„Nije blago ni srebro ni zlato,
već je blago što je srcu drago.“
Da se reči kupuju, manje bi ih bilo.
Porani mišlju, a pokasni jezikom, nećeš se kajati.
Lepa reč gvozdena vrata otvara.
Jezik gore poseče nego sablja.
Brz konj se ceni, a ne brz govor.
U sreću se uzda lud, a pametan u svoj trud.
Radi, pa će ti i Bog pomoći.
O NARODNIM POSLOVICAMA
Nesporno je da je poslovica mudra izreka, jer je jedino tako mogla opstati u narodnom jeziku i trajati kroz generacije, kroz vjekove. Poslovica je izreka koja je primjenjiva, jer se mnogo puta potvrdila, pa je na neki način provjerljiva kako u bukvalnom, tako i u alegoriskom, ili metaforičnom značenju. „Ili loncem o kamen, ili kamenom o lonac, teško loncu.“ „Teško nejakome, nekada i sada“.
Poslovici je bliska latinska sententia (mišljenje, sud, mudra izreka, moralna misao povodom kakvog slučaja, sudska presuda), ali se sentencija najčešće vezuje za određenu ličnost, dok je naša narodna poslovica bezlična. Poslovica, možda bolje od priče, prikazuje način na koji je naš narod u proteklim vremenima razmišljao, kako je vidio svijet i svoje mjesto u njemu i u sažetom obliku iskazuje suštinu našeg čovjeka i srpskog naroda. (Vuk Cerović, DIJASPORA Stokholm (http://www.dijaspora.nu/latinica/njv_knjiga/index.php?strana=poslovice)
Pročitajte više:
BIBLIOTEKA MUDROSTI – Citati, izreke, poslovice, mudre misli…
POEZIJA – Najlepše pesme, poeme, soneti, citati i biografije domaćih i stranih autora
PROZA – Pojam, autori, knjige, citati… / Plejada veličanstvenih
PESME ZA DECU – Otpevane pesme, Recitacije, Tekstovi pesama, Knjige, Video
BAJKE i LEGENDE – Najlepše bajke i legende svih vremena, narodne bajke, bajke najpoznatijih autora…
Kutak za decu – PESME, BAJKE, KNJIGE, CRTANI FILMOVI…
Knjige u pdf formatu ~ Biblioteka elektronskih knjiga
BISTROOKI – Kutak za bistrooke
Foto kolaži: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)