Kutak za Bistrooke
Proza

Rajner Marija Rilke – Pisma mladom pesniku

Pisma mladom pesniku

– Ničim se jedno umetničko delo ne može manje dosegnuti nego kritičkim rečima.
– Sve stvari nisu tako shvatljive i izrecive kako bi najčešće hteli da nas ubede.
– Udubite se u sebe. Istražite razlog koji vas goni na pisanje; ispitajte da li je on raširio svoje korenje po najskrivenijoj dubini vašeg srca, priznajte samom sebi da li biste morali umreti kad bi vam pisanje bilo uskraćeno. Ovo pre svega: pitajte samog sebe u najprisnijem času svojih noći: moram li da pišem? Rijte do dna duše tražeći dubok odgovor. Pa ako bi taj odgovor glasio potvrdno, ako ovo ozbiljno pitanje možete da predusretnete snažnim i prostim moram, onda izgrađujte svoj život prema toj neminovnosti.
– Ako vam vaša svakidašnjica izgleda siromašna, nemojte optuživati nju; optužujte sebe, recite samom sebi da niste dovoljno pesnik da biste mogli oglasiti njena bogatstva; jer za stvaraoca nema siromaštva, ni bednog, ravnodušnog mesta.
– Umetničko delo je dobro ako je nastalo iz neminovne potrebe. U ovoj osobenosti njegovog porekla leži i sud o njemu: drugog suda nema.
– Taj razvoj ne možete poremetiti jače nego ako svoje poglede upućujete napolje i spolja očekujete odgovor na pitanja na koja samo vaše najdublje osećanje u vašem najprisnijem času, možda može da odgovori.
– … jer u osnovi, i upravo u najdubljim i najvažnijim stvarima, mi smo neizrecivo sami…

– Ironija: Nemojte dozvoliti da ona zavlada vama, naročito ne u nestvaralačkim trenucma. U stvaralačkim trenucima pokušajte da se njome poslužite kao jednim sredstvom više za poimanje života. Primenjena čisto, i ona je čista, i čovek ne mora da se nje stidi.
– Dobro je biti osamljen, jer osamljenost je teška;
– I voleti je dobro, jer ljubav je teška.
– Ni u jednoj oblasti ljudskog doživljavanja nema toliko konvencija kao u ovoj; tu su pojasevi za spasavanje, najrazličitijih izuma, čamci i bešike za plivanje; pribežišta svake vrste umelo je da stvori društveno shvatanje, jer pošto je bilo sklono da ljubavni život shvati kao zabavu, moralo je i da ga udesi tako da bude lak, jevtin, bezopasan i siguran kao što su javne zabave.
– Žene, u kojima neposrednije, plodnije i sa više poverenja obitava život, mora da su u osnovi postale zrelija ljudska bića, čovečnija bića nego što su laki, teretom nemanja telesnog ploda pod površinu života potisnuti muškarac koji, uobražen i užurban, potcenjuje ono što veruje da voli.
– Opasne i opake su samo one tuge koje iznosimo meñu ljude da bismo ih zaglušili; poput bolesti koje se površno i glupo leče, one se samo povuku i posle male počivke utoliko strašnije izbiju; i gomilaju se u duši i jesu život, neproživljen, prezren, izgubljen život od kojeg se može i umreti.
– To je u osnovi jedina hrabrost koja se od nas traži: biti hrabar za najneobičnije, najčudnije što nas može zadesiti na našem životnom putu.
– Ako u tim vašim unutarnjim zbivanjima ima nečeg bolesnog, onda pomislite da je bolest sredstvo kojim se organizam oslobaña stranog elementa.
– Nemojte suviše posmatrati sebe. Nemojte izvlačiti prenagljene zaključke iz onog što vam se dešava; prosto pustite da se zbiva.
– Uopšte, moramo biti veoma obazrivi kad nešto nazovemo imenom;
– Sve što možete da zamišljate imajući pred očima svoje detinjstvo – dobro je.

Rajner Marija Rilke
(Prevela: Vera Stojić)

 




back to top
Kutak za Bistrooke