Rajner Marija Rilke – POZNA JESEN U VENECIJI

POZNA JESEN U VENECIJI Grad sada više ko mamac ne plovi loveći dane što iz mora plove. Staklasta zdanja krtije sad zvone o pogled tvoj. I leto glavu povi u baštama, ko hrpa marioneta umornih, prebijenih i bez moći. Al’ s dna, iz šumskih pradrevnih skeleta izrasta volja: ko da će preko noći admiral budnom arsenalu dati naredbu da udvostručeni broj galija sutra krene, šireć svoj smolasti miris, da se flota sjati i naglo nadme jedra istodobno zastave dižuć blistavo i kobno. Rajner Marija Rilke Prevod: Branimir Živojinović Video: Rilkeovu pesmu POZNA JESEN U VENECIJI govori Stevo Žigon 07:12

Rajner Marija Rilke – USAMLJENIK

USAMLJENIK Ne: od srca mog nek bude kula, a ja sam na rub njen razapet: i da nema ničeg, samo tmula patnja, neizrečnost, novi svet. Samo predmet usamljen što grezne čas u sjajnu, čas tamnu ogromnost, još poslednje lice koje čezne prognato u večnu neutolnost, krajnje lice, kamen što se rve, odan glasu sopstvene težine, dok prostranstva što ga nemo mrve sve blaženijim ga čine. Rajner Marija Rilke Video: Rilkeovu pesmu USAMLJENIK govori Stevo Žigon 00:50

Rajner Marija Rilke – LABUD

LABUD Ovaj napor: teško i spleteno hoditi kroz još neučinjeno, nalikuje labudovom hodu. Umiranje, pak, to neshvatanje dotle znane podloge svagdanje, njegovome spuštanju na vodu —: koja njega, plašnog, blago prima, pa se, srećna i minula plima, povlači pod njim, za valom val; dok on sa sve većim dostojanstvom, mirom, pouzdanjem, veličanstvom, blagoizvoleva da prostranstvom plovi kao punoletan kralj. (Prevod: Branimir Živojinović) Der Schwan Diese Mühsal, durch noch Ungetanes schwer und wie gebunden hinzugehn, gleicht dem ungeschaffnen Gang des Schwanes. Und das Sterben, dieses Nichtmehrfassen jenes Grunds, auf dem wir täglich stehn, seinem ängstlichen Sich-Niederlassen: in die Wasser, die ihn…

Rajner Marija Rilke – DEVETA DEVINSKA ELEGIJA

DEVETA DEVINSKA ELEGIJA Što, kad se življenja rok može provesti tako, ko lovor, tamniji mao od sveg zelenila drugog, s majušnim talasima po ivici svakog lista (kao osmejak vetra) – : što onda, što onda morati putem ljudi – i, kloneći se sudbine, čeznuti za sudbinom?… Oh, ne zato što sreća postoji, to prevremeno preimućstvo gubitka bliskog. Nit zbog radoznalosti, il’ radi vežbanja srca, koje bi u lovoru takođe postojalo… No zato što mnogo znači prisustvo na ovom svetu, i zato što smo prividno nužni svemu ovdašnjem, ovom nepostojanom što se nas čudno doima, Nas najnepostojanijih. Jedanput svako, samo jedanput.…

Rajner Marija Rilke – SONETI POSVEĆENI ORFEJU

SONETI POSVEĆENI ORFEJU (Prvi deo) I O, drvo! O, da prerastanja čista! O, Orfej peva! O, visok grm u uhu! Zaćuta sve. Al’ prećutno u duhu početak novi, mig i mena lista. Iz šume, svetle ćudom razdrešenja, kretoše zveri, pritajivši dah; i tad se vide: lukavost il’ strah ne skrotiše ih do tol’kog smirenja, već slušanje. I rika se u njinom umanji srcu. Gde beše tek sniska izba da primi sve ono što navre, ćumez od htenja pod najdubljom tminom, s kapijom čiji šip drhti ko liska, – ti im u sluhu posagradi lavre. IV O, svi vi nežni, u…

Rajner Marija Rilke – PESMA O MORU

PESMA O MORU (Capri, Piccola Marina) Noću sa mora dolećeš, pradrevni vetre ti: nikome stići nećeš; kad neko bdi tvoje se snage mora dobro da čuva: pradrevni vetar s mora ti si, što duva samo za pra-stanje, amo prostranstva čista sručujuć’ iz daljine… O, kako te oseća samo smokva što lista gore sred mesečine. Rajner Marija Rilke (1876-1926) (Prevod: Branimir Živojinović) Iz knjige: Rajner Marija Rilke – ODABRANI STIHOVI, Školska knjiga, Novi Sad, 2004.

Rajner Marija Rilke – NATPIS NA PESNIKOVOM GROBU

U svom testamentu iz 1925. godine Rajner Marija Rilke je odredio da ovi stihovi budu urezani na njegovom nadgrobnom spomeniku: NATPIS NA PESNIKOVOM GROBU Ružo, oh čisto protivrečje, slasti ničiji san da ne budeš ispod tolikih kapaka očnih. Rajner Marija Rilke (Preveo: Branimir Živojinović) Video: Natpis na pesnikovom grobu govori Milan Milosavljević 08:29

Rajner Marija Rilke – Pisma mladom pesniku

Pisma mladom pesniku – Ničim se jedno umetničko delo ne može manje dosegnuti nego kritičkim rečima. – Sve stvari nisu tako shvatljive i izrecive kako bi najčešće hteli da nas ubede. – Udubite se u sebe. Istražite razlog koji vas goni na pisanje; ispitajte da li je on raširio svoje korenje po najskrivenijoj dubini vašeg srca, priznajte samom sebi da li biste morali umreti kad bi vam pisanje bilo uskraćeno. Ovo pre svega: pitajte samog sebe u najprisnijem času svojih noći: moram li da pišem? Rijte do dna duše tražeći dubok odgovor. Pa ako bi taj odgovor glasio potvrdno, ako…

Rajner Marija Rilke i Lu Andreas-Salome

Rilkeovo pismo upućeno Lu Andreas-Salome u Minhenu 1897.  Išunjao sam se iz tvog stana i dok hodam kišnim ulicama čini mi se da svaki prolaznik koga sretnem u mom blistavom pogledu vidi moju presrećnu, spasenu dušu. Pošto – poto hoću da usput sakrijem od sveta svoju radost; odnosim je žurno kući i zatvaram u dubini noći kao zlatni kovčeg. A onda iznosim na svetlost dana komad po komad sakrivenog blaga i ne znam kuda pre da gledam; jer je svaki kutak moje sobe pretrpan zlatom. To je bezgranično bogatstvo kakvo noć nikada nije videla niti rosa okupala; Više ga ima…

Rajner Marija Rilke – POČETAK LJUBAVI

POČETAK LJUBAVI O, osmeh, prvi osmeh, osmeh naš. Kako to beše isto: udisati miris rascvalih lipa, slušati tišinu parka –, pa tada najednom podići oči, pogledom se sresti i čuditi se sve do osmeha. U tom osmehu beše uspomena na jednog zeca što je do malopre skakutao po travi; to detinjstvo osmeha beše. Već ga ozbiljnije kosnu kretanje labuda, koga smo videli potom kako na dva dela večeri neme ribnjak polovi. – A krošnje svojim rubovima prema čistom, slobodnom, već sasvim budućem noćnome nebu, ocrtaše rub osmehu ovom prema ushićenoj budućnosti na licu. Rajner Marija Rilke Iz pesama nastalih 1913-1921.…