Sveti Sava – ŽITIJE SVETOG SIMEONA

Sveti Sava – ŽITIJE SVETOG SIMEONA (odlomak)

U sedmi dan meseca februara poče nešto malo oslabljivati časna starost njegova. I tu odmah blaženi starac, gospodin Simeon, mene – nedostojnog i umanjenog u svemu, pozva, sa tihošću poče mi svete, i časne i slatke reči govoriti:

„Čedo moje slatko i uteho starosti moje, sine, reči moje pazi, ka mojim, pak, rečima priklanjaj svoje uho, i da ne oskudevaju istočnici života tvoga, sačuvaj ih u svom srcu, jer život su svima koji ih nađu. A svakim čuvanjem čuvaj svoje srce, jer od njih su ishodišta života. Ukloni od sebe oštra usta i uvredljive usne daleko od sebe odbaci. Oči tvoje pravo da gledaju i veđe tvoje da pokazuju pravo.

Prave puteve stvaraj svojim nogama i puteve svoje ispravljaj. Ne skreći ni desno ni levo, jer desne puteve zna Bog, a razvraćeni su oni koji su s leva. Ti, pak, prava čini učenja tvoja, a hođenje tvoje u miru da bude. Sine, moju premudrost pazi, a ka mojim rečima priklanjaj tvoje uho, da sačuvaš moju misao dobru, a osećaj mojih usana kazujem ti.

‘Čuvaj, sine, zakon oca tvoga, ne odbaci pouke matere tvoje.’

‘Sine moj, sada poslušaj mene i blažen bićeš, jer blažen je muž koji posluša mene i čovek koji puteve moje sačuva. Ne mešaj se sa bezumnima. Zaišti premudrosti, da poživiš. Ispravi svedočanstva u razum. Jer onaj koji kori zle, primiće sebi dosadu, a onaj koji kori nečastivog, poreći će sebe. Ne ukorevaj zle, da ne omrzne tebe.

Kori premudrog, i zavoleće te. Ukaži premudrom na krivicu, i mudriji biće, a pouku pravedniku, i nastaviće da je prima. Početak premudrosti je strah Gospodnji i savet svetih je razum, a razumeti zakon misao je dobra. Jer ovim dobrim običajem mnogo ćeš poživeti i produžiće ti se godine života“.

I podigavši ruke svoje blaženi, položi ih na vrat moj grešni, i poče plakati žalosno, slatko svoje celovanje darujući mi, poče govoriti: „Čedo moje ljubljeno, svetlosti očiju mojih, i uteho i čuvaru starosti moje! Evo, već prispe vreme rastanka našeg. Evo me već otpušta Vladika s mirom, po reči njegovoj, da ispupi se rečeno: ‘Zemlja si i u zemlju ćeš poći’. A ti, čedo, ne tuguj gledajući moj rastanak, jer čaša ova svima je zajednička. Jer ako se ovde rastajemo, tamo ćemo se opet sastati, gde više nema rastanka”.

I podigavši prečiste ruke svoje i položivši ih na glavu moju, govoraše: „Blagosiljajući, blagosiljam te! Gospod Bog blagosloven pospešiće spasenje tvoje, i neka poda ti umesto zemaljskog blagodat i milost i carstvo nebesko, i neka ispravi put života tvoga, kojim ranije od mene poteče, imajući nerazdvojnu sa sobom, ovde i tamo, moju, ako i grešnu molitvu!”

A ja, pavši ničice na prečasne noge njegove, sa suzama govorah: „Mnogih i velikih darova nasladih se od tebe, blaženi gospodine moj Simeone! A zaboravan za sve pokazah se, jadan i nekoristan, izjednačih se sa stokom nesmislenom i upodobih se njima, ubog bivajući dobrim delima, a bogat strastima, sramom ispunjen, slobode Božije lišen, osuđen od Boga, oplakan od anđela, smehu izložen besima, ukorevan svojom savešću, zlim svojim delima posramljen.

I pre smrti mrtav bivam, i pre suda sam se osuđujem, pre beskonačne muke sam sebe mučim očajanjem. Zbog toga, pripadam ka prečasnim nogama tvojim klanjajući se, ne bih li ja, nepopravljiv, zbog tvojih prečasnih molitava, neko malo dobio olakšanje u strašni onaj dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista!”

A kada je došao osmi dan toga meseca, reče mi:

„Čedo moje, pošalji mi po oca duhovnog i po sve časne starce Svete Gore, da dođu k meni, jer se već približava dan ishoda moga!” I pošto se ispuni zapovest njegova, dođe mnoštvo crnaca kao do-bromirisnih cvetova koji cvetaju u toj svetoj pustinji. I došavši k njemu, mir i blagoslov primiše jedan od drugog, i ne dade im otići od sebe. Govoraše im:

„Provedite kod mene dok telo moje, svetim i časnim vašim pesmama opevavši, ne pogrebete!”

A blaženi starac od sedmog dana pa sve do pokoja svog ne okusi hleba ni vode, samo se svakog dana pričešćivaše svetim i pre- časnim tajnama, telom i krvlju Gospoda Boga i Spasa našeg Isusa Hrista.

Jedanaestog dana tog meseca videh ga kako se sprema za odlazak i rekoh mu: „O, blaženi gospodine Simeone! Evo već blagi tvoj sprema se ishod u pokoj tvoj. Da, već slušao sam kako si blagoslovio nasledstvo svoje, ali i sada svoj poslednji blagoslov daj im!”

A on, podigavši ruke, poče sa suzama govoriti: „Trojice sveta, Bože naš, slavim te i blagosiljam te, i molim te i predstavljam te, jer po treći put dajem blagoslov nasledstvu mome. Gospode Svedržitelju, Bože otaca naših, Avramov, Isakov, Jakovljev i semena pravednoga, sačuvaj ih i ukrepi u državi bivše vladavine moje, i pomoć Presvete Bogorodice i moja, iako grešna molitva neka je sa njima od sada i do veka.

A pređašnju zapoved dajem im: ‘Imajte ljubav među sobom! A ko od njih odstupi od onoga što sam im ja naredio, gnev Božiji neka proguta njega i seme njegovo!’”

A ja sam na sve to rekao: „Amin!”

Kada je došao dvanaesti dan toga meseca, reče: „Čedo moje, donesi mi Presvetu Bogorodicu, jer takav imam zavet, da pred njom ispustim duh svoj”.

I kada je bila ispunjena zapovest, i veče kada je nastupilo, reče: „Čedo moje, učini ljubav, položi na me rasu, koja je za pogreb moj, i spremi me potpuno na sveti način, kao što ću i u grobu ležati. I prostri rogozinu na zemlju, i položi me na nju, i položi kamen pod glavu moju, da tu ležim dok me ne poseti Gospod da me uzme odavde”.

A ja, sve ispunivši, učinih što mi je on zapovedio.

A svi mi gledasmo i plakasmo gorko, gledajući na ovom blaženom starcu takva neiskazana Božija proviđenja. Jer kako je i ovde, u državi svojoj, molio u Boga i dade mu, tako ni do ovoga časa ne htede ni jedne stvari lišiti se duhovne, već sve Bog ispuni njemu. Jer, zaista, braćo moja ljubljena i oci, čudo beše gledati: onaj od koga bojahu se i treptahu sve zemlje, taj izgledaše kao jedan od tuđinaca, ubog, rasom obavijen, ležeći na zemlji, na rogozini, i kamen mu pod glavom, i svi mu se klanjaju, a on skrušeno moli od sviju proštenja i blagoslov…

A noć kada nasta, pošto su se svi oprostili i bili blagosloveni od njega, otidoše u ćelije službe vršiti i nešto malo odmora oku- siti. A ja sa jednim jerejem, koga ostavih sa sobom, provedoh kod njega svu tu noć.

A ponoć kada bi, utiša se blaženi starac, i više mi nije govorio. A kada bi jutro, i započe pojanje crkveno, odmah prosvetli se lice blaženog starca, i, okrenuvši se ka nebu, reče:

„Hvalite Boga među svetima njegovim, hvalite Ga i na utvrđenju sile njegove.”

A ja mu rekoh:
„Oče, koga vide te govoriš?”

A on, pogledavši me, reče mi: „Hvalite Ga i na silama njegovim, hvalite Ga i po premnogoj vladavini njegovoj!”

I ovo rekavši, odmah, prebožastveni duh svoj ispustivši, usnu u Gospodu.

A ja, pavši na lice njegovo, plakah gorko dugo časova, i ustavši, blagodarih Bogu što sam takav kraj video ovog prepodobnog muža.

Sveti Sava