Aleksandar Sergejevič Puškin – SPOMENIK

SPOMENIK  (Dva prevoda pesme) Spomenik podigoh sebi nerukotvoran. Ne može staza narodna zarasti tuda. Nadvisio je svojom glavom nepokoran i vrh Aleksandrovog stuba. Ne, neću sav umreti – jer sa lirom punom Preživeći, neće nestati moj prah. I biću slavljen sve dok se na svetu pod lunom Za jednog bar pesnika zna. Za mene će se čuti svuda gde Rus živi, Pomenuće me svaki narod i svak živ, Ponosni unuk Sloven, Finac, sad još divlji Tunguz i Kalmik, stepa div. I dugo ću još biti drag ja svome rodu Jer k dobru samo zove moje lire dah. Jer u surovom…