SPOMENIK 
Exegi monumentum
Rukom negrađen spomen sebi sam digo pun časti.
Korov na njegovoj stazi nikada neće nići.
Više od obeliska u nebo on će se dići
I nikad neće pasti.
Ja sav umreti neću. Duša u sveštenoj liri
Ostaće večna, preživeće mi prah
I slavljen biću dok luna nad zemljom zrake širi
I traje pesnika dah.
O meni glas će ići po svoj golemoj Rusiji
I spominjaće mene na zemlji svaki puk,
I gordi unuk Slovena, Finac i Kalmuk što pušta luk
U divlje stepe busiji.
I dugo zbog toga biću ljubimac svome rodu,
Jer dobra osećanja ja sam buditi znao,
U ovo surovo doba proslavljao sam slobodu,
Milost za pale zvao.
O muzo moja, budi božjoj volji poslušna,
Ne boj se potvore, ne traži hvale zbor,
Pred hvalom i pred slavom ti budi ravnodušna,
S glupakom ne teraj spor.
Aleksandar Sergejevič Puškin
(Prevod: Božidar Kovačević)
Iz knjige PESNIČKI PREVODI – Izbor i uvod Ivan V. Lalić, Matica srpska, Srpska književna zadruga, Novi Sad, Beograd, 1972.
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini ili fotografija je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs
