Sergej Jesenjin – USKRŠNJA ZVONA

USKRŠNJA ZVONA Probuđeno zvono Tera san sa njiva, Osmehnu se suncu Zemlja još sanjiva. Zaploviše zvuci U plavo od nas, I jasno odzvanja Gajem njihov glas. Za rekom se skrio Mesec beložut, Bučno pojurio Rečni talas ljut. Dok dolina tiha Rasteruje san, Zamire za putom Udar zvona ran. (1914) Sergej Jesenjin Prevod: Miodrag Sibinović Iz knjige: Sergej Jesenjin – CELOKUPNA DELA / Knjiga I, Izdavač: Izdavačko preduzeće RAD, Beograd, 1970. Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje…

Mihail Ljermontov – KOZAČKA USPAVANKA

KOZAČKA USPAVANKA Spavaj, čedo, tiću krasni, Buji, baji, paji. Mesec se nad tobom jasni Tiho, tiho taji. Ja ću bajku da ti sročim, Pesmicu da pevam: Spavaj, spavaj, sklopi oči, Buji, paji, snevaj. Niz kamenjar Terek teče, Šušte vali žuti, Zli Čečenac svako veče Oštri handžar ljuti. Al’ otac je ratnik stari, U bitkama kaljen. Spavaj, čedo, i ne mari, Buji, paji dalje. Znaćeš i ti sreću mušku I sve čari rata, Zametnućeš smelo pušku, Pojahaćeš hata. Ja ću sedlo da ti spremim, Izvešću ga svilom… Spavaj, sine, blago meni, Buji, paji, milo. Kozak ćeš se majci zvati, Junak ćeš…

Mihail Ljermontov – Voleli su se tako dugo i tako nežno…

* * * Sie liebten sich beide, doch kiner Wollt’es dem andern gestehn. Heine¹ Voleli su se tako dugo i tako nežno, S dubokom i strasno-bezumnom čežnjom! Al’ izbegavali su susrete i priznanja ko nedruzi najgori, Prazni i hladni su bili njihovi kratki razgovori. Rastali se bez reči, krijući gordo bolna osećanja, A dragi lik viđali samo katkad u noćnim sanjama. I dođe smrt: posle groba bi često jedno pored drugog stali… Al’ se u novom svetu nisu prepoznali. 1841. Mihail Jurjevič Ljermontov Prevod: Miodrag Sibinović Iz knjige: Dva veka Ljermontova, Izdavač: Interpres Beograd, 2014. ¹ Voleli su jedno drugog,…

Mihail Ljermontov – VALI I LJUDI

VALI I LJUDI Protiču valovi jedan za drugim, Pljušte uz potmuli huk; Prolaze ljudi u lancima dugim, Jedan za drugim, uz muk. Slobodan val mesto studeni neće Ni topli podnevni zrak; Ljudi bi dušu… Al’ iz nje još veća Izbija studen i mrak! 1830–1831. Mihail Jurjevič Ljermontov Prevod: Miodrag Sibinović Iz knjige: Dva veka Ljermontova, Izdavač: Interpres, Beograd,2014. Foto kolaž: Bistrooki Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti…

Mihail Ljermontov – PREDSKAZANJE

PREDSKAZANJE Doći će dan, Rusije crni dan, Kad će se skinuti carski presto sam, I ljubav kad će postati rulji strana, I krv i smrt — kad postaće nam hrana. Za decu kad, i za nevine žene Mač neće moći ni zakon da pokrene, Kad strašni smrad će usmrćenih tela Okružiti sva naša rastužena sela, Na svaki mig da žrtve mu padaju. Haraće glad po našem dragom kraju. Kad rujni sjaj oboji vode reka, Ugledaćeš i svemoćnog čoveka — Kad vidiš ga, razumećeš svu dramu, Prozrećeš mu i strašnu čeličnu kamu: I drži se! — tvoj plač i tvoji krici…

Aleksandar Blok – DVANAESTORICA

DVANAESTORICA 1. Crna večer. Beli sneg. Vetar, vetar! Ruši s nogu sve. Vetar, vetar — Širom belog sveta! Vitla vetar Snežni prah. Ledi sve u isti mah. Klizi gadno, Pešaku zastaje dah, Pada, pada — teško jadnom! Od zgrade do zgrade Od kanapa traka: Na kanapu — plakat: »U Ustavotvornu skupštinu — sve nade!« Starica se kida, gorko plače, Ne zna šta te stvari znače, Čemu plakat takav Što to platno nosi? Šta bi tu gaća bilo za dečaka, A svi su — goli i bosi… Starica je, najzad, promrznuta lica, Pregazila nekako preduboki smet. — Oh, Majko-Zaštitnice! — Oh,…

Aleksandar Blok – Močvarski duhovi

Oterah te bičem amo U podne kroz granje, Da udvoje dočekamo Prazno blagostanje. Eto – sedim pored tebe, Močvara je pusta. Svedok – Mesec gore s neba – Iskrivio usta. Ja sam kao ti, dete šuma, Šta stasom da kažem, Od makovog manji zrna – Zakržljali vraže. Na šeretskoj kapurini Zvonce za rastanke. Iza leđa – u daljini – Delte pletisanke. Naš šeretski zanos stine – Vode mrtve tako. Zelene se kapurine, Stoje naopako. San svoj vode čumom škrope, Talas rđom line… Mi smo – napuštene stope Nečije sudbine… 1905. Aleksandar Blok Prevod: Miodrag Sibinović Aleksandar Blok, Prsten života, BIGZ,…

Aleksandar Blok – O legendi, o bajci, o tajni…

*** O legendi, o bajci, o tajni. Beše neki Svepobediv Hrist. Iz pustinja, iz misli slučajnih, On, utisnut, nosi vihor čist. Mi smo, s mukom, vekovima hteli Gvožđem srce da kalimo kleto, I, umorni, uvek smo se sreli Sa nejasnom tajnom Oca Svetog. I pred njime klečeći u patnji, Zamiremo pred skrivenim rubom. Jer ne može Reč Zlatnu da shvati Ljudska duša u železu grubom. 1902. Aleksandar Blok Prevod: Miodrag Sibinović Aleksandar Blok, Prsten života, BIGZ, 1975.

Aleksandar Blok – U polutami crkve…

U polutami crkve, tamo, Žižak na ikone sjaj toči. Živa će noć da virne samo U tvoje nezaspale oči. U rečima o umu neba Dah zemlje oseća se svud. Tamo, pod svodom – sumrak vreba, Tu – klupe kamene još stud. Slučajnog susreta vrelina S kubeta dahnu jedva čujno Na sneni sjaj iz stearina, Na ikone, na cveće rujno. I nadahnuće od ćutanja, I tvoje misli koje kriješ, I mutan osećaj spoznanja I drhtaj goluba i zmije. 1902. Aleksandar Blok, ciklus “O divnoj dami” Prevod: Miodrag Sibinović Aleksandar Blok, Prsten života, BIGZ, 1975.

Aleksandar Sergejevič Puškin – SPOMENIK

SPOMENIK  (Dva prevoda pesme) Spomenik podigoh sebi nerukotvoran. Ne može staza narodna zarasti tuda. Nadvisio je svojom glavom nepokoran i vrh Aleksandrovog stuba. Ne, neću sav umreti – jer sa lirom punom Preživeći, neće nestati moj prah. I biću slavljen sve dok se na svetu pod lunom Za jednog bar pesnika zna. Za mene će se čuti svuda gde Rus živi, Pomenuće me svaki narod i svak živ, Ponosni unuk Sloven, Finac, sad još divlji Tunguz i Kalmik, stepa div. I dugo ću još biti drag ja svome rodu Jer k dobru samo zove moje lire dah. Jer u surovom…