Ознака: Miodrag Sibinović

Sergej Jesenjin – USKRŠNJA ZVONA


USKRŠNJA ZVONA

Probuđeno zvono
Tera san sa njiva,
Osmehnu se suncu
Zemlja još sanjiva.

Zaploviše zvuci
U plavo od nas,
I jasno odzvanja
Gajem njihov glas.

Za rekom se skrio
Mesec beložut,
Bučno pojurio
Rečni talas ljut.

Dok dolina tiha
Rasteruje san,
Zamire za putom
Udar zvona ran.

(1914)

Sergej Jesenjin

Prevod: Miodrag Sibinović

Iz knjige: Sergej Jesenjin – CELOKUPNA DELA / Knjiga I, Izdavač: Izdavačko preduzeće RAD, Beograd, 1970.

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Mihail Ljermontov – KOZAČKA USPAVANKA


KOZAČKA USPAVANKA

Spavaj, čedo, tiću krasni,
Buji, baji, paji.
Mesec se nad tobom jasni
Tiho, tiho taji.
Ja ću bajku da ti sročim,
Pesmicu da pevam:
Spavaj, spavaj, sklopi oči,
Buji, paji, snevaj.

Niz kamenjar Terek teče,
Šušte vali žuti,
Zli Čečenac svako veče
Oštri handžar ljuti.
Al’ otac je ratnik stari,
U bitkama kaljen.
Spavaj, čedo, i ne mari,
Buji, paji dalje.

Znaćeš i ti sreću mušku
I sve čari rata,
Zametnućeš smelo pušku,
Pojahaćeš hata.
Ja ću sedlo da ti spremim,
Izvešću ga svilom…
Spavaj, sine, blago meni,
Buji, paji, milo.

Kozak ćeš se majci zvati,
Junak ćeš mi biti.
Ja ću brižna da te pratim,
Mahnućeš mi i ti..
Koliko će suza vrelih
Potom da mi line!…
Spavaj, anđele moj beli,
Buji, paji, sine.

Uvenuću sva od tuge
Do kraja tvog rata.
Moliću se dane duge —
A noću da gatam.
Zamišljaću da te more
Čežnjom tuđi kraji…
Spi, dok ne znaš brižne zore,
Buji, buji, paji.

Ikonu ti svetu mogu
Dati za put slavi.
Tu je, moleći se bogu,
Ispred sebe stavi,
Pa se majke seti svoje
Pre no u boj odeš…
Spavaj, čarno oko moje,
Buji, paji, rode.

1840.

Mihail Jurjevič Ljermontov

Prevod: Miodrag Sibinović
Iz knjige: Dva veka Ljermontova, Izdavač: Interpres Beograd, 2014.

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Mihail Ljermontov – Voleli su se tako dugo i tako nežno…


* * *

Sie liebten sich beide, doch kiner
Wollt’es dem andern gestehn.
Heine
¹

Voleli su se tako dugo i tako nežno,
S dubokom i strasno-bezumnom čežnjom!
Al’ izbegavali su susrete i priznanja ko nedruzi najgori,
Prazni i hladni su bili njihovi kratki razgovori.

Rastali se bez reči, krijući gordo bolna osećanja,
A dragi lik viđali samo katkad u noćnim sanjama.
I dođe smrt: posle groba bi često jedno pored drugog stali…
Al’ se u novom svetu nisu prepoznali.

1841.

Mihail Jurjevič Ljermontov

Prevod: Miodrag Sibinović
Iz knjige: Dva veka Ljermontova, Izdavač: Interpres Beograd, 2014.


¹ Voleli su jedno drugog, ali nijedno nije to htelo da kaže drugom. Hajne (nem.)

Foto kolaž: Bistrooki – www.balasevic.in.rs
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Mihail Ljermontov – VALI I LJUDI


VALI I LJUDI

Protiču valovi jedan za drugim,
Pljušte uz potmuli huk;
Prolaze ljudi u lancima dugim,
Jedan za drugim, uz muk.
Slobodan val mesto studeni neće
Ni topli podnevni zrak;
Ljudi bi dušu… Al’ iz nje još veća
Izbija studen i mrak!

1830–1831.

Mihail Jurjevič Ljermontov

Prevod: Miodrag Sibinović
Iz knjige: Dva veka Ljermontova, Izdavač: Interpres, Beograd,2014.

Foto kolaž: Bistrooki
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Mihail Ljermontov – PREDSKAZANJE


PREDSKAZANJE

Doći će dan, Rusije crni dan,
Kad će se skinuti carski presto sam,
I ljubav kad će postati rulji strana,
I krv i smrt — kad postaće nam hrana.
Za decu kad, i za nevine žene
Mač neće moći ni zakon da pokrene,
Kad strašni smrad će usmrćenih tela
Okružiti sva naša rastužena sela,
Na svaki mig da žrtve mu padaju.
Haraće glad po našem dragom kraju.
Kad rujni sjaj oboji vode reka,
Ugledaćeš i svemoćnog čoveka —
Kad vidiš ga, razumećeš svu dramu,
Prozrećeš mu i strašnu čeličnu kamu:
I drži se! — tvoj plač i tvoji krici
Rađaće smeh u očajničkoj bici.
I mračno sve, znaj, biće tad toliko,
Kao plašt s tim uzvišenim likom.

1830.

Mihail Jurjevič Ljermontov

Prevod: Miodrag Sibinović
Iz knjige: Dva veka Ljermontova, izdavač: Interpres, Beograd, 2014.

Foto kolaž: Bistrooki
Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)

Aleksandar Blok – DVANAESTORICA

DVANAESTORICA

1.
Crna večer.
Beli sneg.
Vetar, vetar!
Ruši s nogu sve.
Vetar, vetar —
Širom belog sveta!

Vitla vetar Snežni prah.
Ledi sve u isti mah.
Klizi gadno,
Pešaku zastaje dah,
Pada, pada — teško jadnom!

Od zgrade do zgrade
Od kanapa traka:
Na kanapu — plakat:
»U Ustavotvornu skupštinu — sve nade!«
Starica se kida, gorko plače,
Ne zna šta te stvari znače,
Čemu plakat takav
Što to platno nosi?
Šta bi tu gaća bilo za dečaka,
A svi su — goli i bosi…

Starica je, najzad, promrznuta lica,
Pregazila nekako preduboki smet.
— Oh, Majko-Zaštitnice!
— Oh, satrće boljševici svet!
Vetar šiba lice!
Mraz probija skroz!
Buržuj s raskrsnice
U jaku zavuko nos.
Ko je onaj? — Kosa bujna,
Gle, vajka se jedva čujno:
— Izdajnici kapu kroje!
— Kako da se propast spreči!
Verovatno, pisac to je —
Slatkorečiv…

Gle, mantijaš kako šeta —
Šmugnuo je iza smeta . . .
Druže pope, što si setan,
Kô pred propast sveta?

Sećaš li se da si znao
Da se šetaš istrbušen,
Dok je s tvog stomaka sjao
Krst na verne duše?

Eno gospe s astraganom,
Pažljivo je sluša druga:
— Plakali smo neprestano . . .
Okliznu se,
Tresnu — koliko je duga!

E — e!
Diži je što pre!

Vetar se ljuti
I šali, fakat.
Zađiže skute,
Pešake kosi,
Kida, gužva i nosi
Ogromni plakat:
»U Ustavotvornu skupštinu — sve nade!«
I reči donosi:

… Ođluka na zboru pade…
… Tu, iz one zgrade…
… Pomučismo se —
Pa odlučismo:
Malo — za deset, za svu noć — dva’es’ pet.
Manje — ne, makar se srušio svet…
’Aj’mo u krevet, bre…

Veče pozno.
Svet se gubi,
Muknu priče.
Cvokoću zubi.
A vetar fijuče grozno…

Nesrećniče!
Dođi amo —
Da me ljubiš …

Hleba!
A šta tamo?
Beži samo!

Crni se, crni se s neba.

Mržnja, tužna mržnja
Iz mojih grudi se toči. . .
Crna mržnja, sveta mržnja . . .

Otvori, druže,
Četvore oči!

2.

Sneg leprša, vetar gudi.
Gle, dvanaest ide ljudi.

Crni remen, puška laka,
Vatre, vatre — iz sokaka…

Stara kapa, krdžu pale
Lisice im samo fale!

Sloboda, svima, svima,
Ah, bez krsta, ah!

Trah-tah-tah!

Hladno je, drugovi, hladno, zima!

— Vanjka s Kaćkom u birtiji pije…
— Kaćka pare u čarapi krije!

— A i Vanjki dobra lova pada . . .
— Naš je bio, al’ je vojnik sada!

— Kučkin sine, Vanjka, buržujčino,
Probaj, moju ljubni, molim fino!

Sloboda svima, svima,
Ah, bez krsta, ah!
Kaćka je sa Vanjkom, da —
Šta li rade, ko to zna?…
Tra-ta-tah!

Vatre vatre, vatre — na sve strane
I remnici — svi o desno rame .. .

Ukorak s revolucijom moćnom!
Nas dušman vreba danonoćno!

Ti bez straha, druže, pušku stegni
I na Svetu Rusiju potegni —
Na gazdinsku,
Domaćinsku
Na trtastu!

Ah, bez krsta, ah!

3.

Kad su naši momci pošli
Gardu crvenu da služe,
Gardu crvenu da služe —
I živote da joj pruže!

Oh, živote slađani,
Muko moja muška!
Pocepano gunjče,
Austrijska puška!

Svi buržuji da se zatru,
Raspirimo svetsku vatru,
Svetski požar, krvlju ložen —
Blagoslovi, blagi Bože!

4.

Sneg kovitla, a kočijaš krete,
Ala Kaćka i Vanjuša lete —
Jelektrična lampa
Na sankama…
Ah, pogle’te!…

U šinjelu boje maslinaste,
Glupa njuška, face četvrtaste,
Suče, suče crne brke,
Pa zavodi,
Pa izvodi…

Tako Vanjka — snažne su mu pleći,
Tako Vanjka — strašno je on rečit!
Kaćku-gusku obgrljava,
Pa je očarava…

Ona njemu nešto glavom maje,
Zubi joj se kao biser sjaje…
Ah, ti, Kaćka, moja Kaćka,
Njuškice punačka…

5.

Ti na vratu imaš, Kaćo,
Nezarasli trag od noža.
I pod sisom ti je, Kaćo,
Kamom sečena već koža!

Eh, zaigraj, što god možeš!
Kakve noge, mili bože!

U čipkastom rublju bila —
Dobro-de, i ti se diči!
S oficir’ma bludničila —
Pobludniči, de, bludniči!

Bludničila do ludila!
Puče srce u grudima!

Kaćo, onog oficira znaš li? —
Ne pobeže on pred nožem…
Znaš da su ga mrtvog našli?
Setiti se zar ne možeš?

Po sećanju džarni tamnom,
‘Ajd’ u krevet sa mnom!

Tanke čarape i suknja,
Čokoladu »Minjon« ždrala,
S akademcima se vukla —
Sad se na vojnike dala?

Jao, jao, zgreši malo!
Ne bi l’ s duše breme palo!

6.

Opet se otud s ugla čuje
Kočijaš kako pocikuje…

Stoj, stoj! Andrjuša, brzo priđi!
Petruha, s leđa zaobiđi!…

Trah-tararah -tah-tah-tah-tah! . . .
Diže se k nebu snežni prah! . . .

Kočijaš s Vanjkom — strugnu skoro.
Još jednom samo! Trgni oroz!

Trah-tararah! Sad ćeš da vidiš…
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kako se s tuđom curom ide!…

Pobeže podlac! Samo čekaj,
Ja ću za tebe naći leka!

A gde je Kaćka? — Nije živa!
Iz rane s čela krv se sliva!

Što ćutiš, Kaćo? Je l’ sad fino…
Leži na snegu sad, strvino!…

Ukorak s revolucijom moćnom!
Nas dušman vreba danonoćno!

7.

Njih dvanaest opet ide
I po pušku steže svak.
Samo jadni ubica je
Izgubio lice čak…

Ko groznica da ga hvata
Ubrzava korak dug.
Sa maramom oko vrata —
Strašno mu je pao duh.

— Što se, druže, sneveseli?
— Što te, momče, smete jad?
— Šta te, Peća, to ucveli,
Je l’ ti Kaćke žao sad?

— Drugarčine oprobane,
Ja je voleh, ne znam šta ću…
Noći čarne i pijane
Probdeo sam ljubeć Kaću…

— Vidi gada, kako kuka,
Dosta ženskog blebetanja!
— Zar svu dušu iznebuha
Da istreseš? Gle, skretanja!
— Nemoj više da se brukaš!
— Kontroliši osećanja!

Nije danas takvo vreme
Da se tobom još bavimo!
Teže će nam biti breme,
Druže dragi, nastavimo!

I Petruha usporava
Užurbani hod od pre…

Opet mu je gore glava,
Na licu mu opet smeh…

Eh, eh!
Razonoda nije greh!

Zatvarajte kuće ma čime,
Da ne bude noćas otimačine!

Do magaza put je kraći —
Noćas piruju golaći!

8.

Oh, ti, tugo-tužaljko!
Čamo čemerna,
Čumo smrtonosna!

Što ću vremence
Da provedem, provedem…

Što ću temence
Da češnem svud redom…

Što ću semence
Da grickam, da jednem…

Što ću nožićem
Da vrcnem iz bede!

Beži buržuj ko pilence!
Tražim krv do guše,
Zbog dragane-duše,
Garavuše…

Upokoj, Gospodi, dušu raba tvojego…

Mučno!

9.

Buka se gradska sada stiša,
Nad nevskim gradom je tišina,
Policije sad nema više —
Udri u pijanku bez vina!

Na raskršće je buržuj stao,
U krzno skrio nos od nas.
Kraj njega, strašno olinjao,
Podvio rep i šugav pas.

Stoji tu buržuj, ko pas gladan,
Ojađen stoji, ko pas slep.
A stari svet je, ko pas jadan,
Za njime, tužno svio rep.

10.

Zahukta se vejavica,
Jaoj, vetra, vetra!
Ne vidimo svoja lica
Ni na dva-tri metra!

Kao vrtlog sneg koluta,
Stub podiže nasred puta…

— Bože, al’ oluja briše!
— Ej, Pećka! Ne petljaj više!
Od čega se to spasavaš
Kad taj oltar obigravaš?
Nesvestan si ti, zapravo,
Razmisli, prosudi zdravo —
Nisi li se ogrešio
Još kad si se Kaćke rešio?
— U korak s revolucijom moćnom!
Nas dušman vreba danonoćno!

Zbijaj, zbijaj čete,
Radni svete!

11.

Bez imena svetog, u letu
Njih dvanaest put dalji gre.
Ne štedeć nikog na svetu,
Oni su spremni na sve…

Uperili su puške jake
U nevidljiva dušman-lica…
Dok niz opustele sokake
Kovitla prahom vejavica…
Zaglibiće se, ko sred mlake,
U mekom snegu — cvekerica…

Oči muti
Crven steg.

I bat kruti
Taba sneg.

Dušman ljuti —
Stresa sne…

Mećava im praši oči,
Dne i noći,
Koji lete…

Zbijaj čete,
Radni svete!

12.

Moćnim hodom u dalj lete…
— Ko je tamo? Brzo k nama!
To se razigrao vetar
U crvenim zastavama…

Ispred njih je — nanos hladni,
— Izlazi iz smeta ti!…
Samo jadni džukac gladni
Šepa nazad, iza svih…

— Mani nas se, ti, krastavko,
Ja ću tebe bajonetom!
Stari svete, ti, šugavko,
Gubi mi se, gadno pseto!

… Kô vuk, kezi zube gladno —
Rep podvilo, ide s nama —
Pseto gadno — pseto hladno…
— Odzovi se, ko je tamo?
— Ko to maše crven-stegom?
— Gledaj, kakva tama vlada!
— Ko to žuri belim snegom,
Krijući se iza zgrada?

— Moj ćeš biti, pre il’ posle,
Predaj mi se, bolje, živ!
— Čuj me, druže, biće loše,
Pucamo li, sam si kriv!

Trah-tah-tah! I samo eho
Još se čuje po kućama…
Samo vejavica smehom
Snežne ravni zatrpava…

Trah-tah-tah!
Trah-tah-tah!

… Tako moćni, idu snegom —
Gladni pas je — iza njih,
Napred — s krvavim već stegom,
Nevidljiv u buri snežnoj,
Za kuršume nedosežan,
S nežnim hodom nadmećavnim,
Snežnim biserima ravnim,
S vencem belih ruža, čist —
Ispred svih je — Isus Hrist.

Januara 1918.

Aleksandar Blok

Prevod: Miodrag Sibinović

Aleksandar Blok – Močvarski duhovi

Oterah te bičem amo
U podne kroz granje,
Da udvoje dočekamo
Prazno blagostanje.

Eto – sedim pored tebe,
Močvara je pusta.
Svedok – Mesec gore s neba –
Iskrivio usta.

Ja sam kao ti, dete šuma,
Šta stasom da kažem,
Od makovog manji zrna –
Zakržljali vraže.

Na šeretskoj kapurini
Zvonce za rastanke.
Iza leđa – u daljini –
Delte pletisanke.

Naš šeretski zanos stine –
Vode mrtve tako.
Zelene se kapurine,
Stoje naopako.

San svoj vode čumom škrope,
Talas rđom line…
Mi smo – napuštene stope
Nečije sudbine…

1905.

Aleksandar Blok

Prevod: Miodrag Sibinović
Aleksandar Blok, Prsten života, BIGZ, 1975.

Aleksandar Blok – O legendi, o bajci, o tajni…


***
O legendi, o bajci, o tajni.
Beše neki Svepobediv Hrist.
Iz pustinja, iz misli slučajnih,
On, utisnut, nosi vihor čist.

Mi smo, s mukom, vekovima hteli
Gvožđem srce da kalimo kleto,
I, umorni, uvek smo se sreli
Sa nejasnom tajnom Oca Svetog.

I pred njime klečeći u patnji,
Zamiremo pred skrivenim rubom.
Jer ne može Reč Zlatnu da shvati
Ljudska duša u železu grubom.

1902.

Aleksandar Blok

Prevod: Miodrag Sibinović
Aleksandar Blok, Prsten života, BIGZ, 1975.

Aleksandar Blok – U polutami crkve…

U polutami crkve, tamo,
Žižak na ikone sjaj toči.
Živa će noć da virne samo
U tvoje nezaspale oči.

U rečima o umu neba
Dah zemlje oseća se svud.
Tamo, pod svodom – sumrak vreba,
Tu – klupe kamene još stud.

Slučajnog susreta vrelina
S kubeta dahnu jedva čujno
Na sneni sjaj iz stearina,
Na ikone, na cveće rujno.

I nadahnuće od ćutanja,
I tvoje misli koje kriješ,
I mutan osećaj spoznanja
I drhtaj goluba i zmije.

1902.

Aleksandar Blok, ciklus „O divnoj dami“

Prevod: Miodrag Sibinović
Aleksandar Blok, Prsten života, BIGZ, 1975.

Aleksandar Sergejevič Puškin – SPOMENIK

SPOMENIK  (Dva prevoda pesme)

Spomenik podigoh sebi nerukotvoran.
Ne može staza narodna zarasti tuda.
Nadvisio je svojom glavom nepokoran i vrh
Aleksandrovog stuba.

Ne, neću sav umreti – jer sa lirom punom
Preživeći, neće nestati moj prah.
I biću slavljen sve dok se na svetu pod lunom
Za jednog bar pesnika zna.

Za mene će se čuti svuda gde Rus živi,
Pomenuće me svaki narod i svak živ,
Ponosni unuk Sloven, Finac, sad još divlji Tunguz
i Kalmik, stepa div.

I dugo ću još biti drag ja svome rodu
Jer k dobru samo zove moje lire dah.
Jer u surovom veku opevah slobodu
I uvek milost ka palom zvah.

Božiju volju muzo bez roptanja slušaj,
Ne boj se ničeg, ne traži lovor za nas.
I hvalu i hulu prihvataj ravnodušno
I na glupaka ne traći glas.

(Prevod: Miodrag Sibinović)

II prevod
                               Exegi monumentum

Rukom negrađen spomen sebi sam digo pun časti.
Korov na njegovoj stazi nikada neće nići.
Više od obeliska u nebo on će se dići
I nikad neće pasti.

Ja sav umreti neću. Duša u sveštenoj liri
Ostaće večna, preživeće mi prah
I slavljen biću dok luna nad zemljom zrake širi
I traje pesnika dah.

O meni glas će ići po svoj golemoj Rusiji
I spominjaće mene na zemlji svaki puk,
I gordi unuk Slovena, Finac i Kalmuk što pušta luk
U divlje stepe busiji.

I dugo zbog toga biću ljubimac svome rodu,
Jer dobra osećanja ja sam buditi znao,
U ovo surovo doba proslavljao sam slobodu,
Milost za pale zvao.

O muzo moja, budi božjoj volji poslušna,
Ne boj se potvore, ne traži hvale zbor,
Pred hvalom i pred slavom ti budi ravnodušna,
S glupakom ne teraj spor.

(Prevod: Božidar Kovačević)
Iz knjige PESNIČKI PREVODI – Izbor i uvod Ivan V. Lalić, Matica srpska, Srpska književna zadruga, Novi Sad, Beograd, 1972.

Original

* * *
Exegi monumentum

Я памятник себе воздвиг нерукотворный,
К нему не зарастет народная тропа,
Вознесся выше он главою непокорной
Александрийского столпа.

Нет, весь я не умру — душа в заветной лире
Мой прах переживет и тленья убежит —
И славен буду я, доколь в подлунном мире
Жив будет хоть один пиит.

Слух обо мне пройдет по всей Руси великой,
И назовет меня всяк сущий в ней язык,
И гордый внук славян, и финн, и ныне дикой
Тунгус, и друг степей калмык.

И долго буду тем любезен я народу,
Что чувства добрые я лирой пробуждал,
Что в мой жестокий век восславил я Свободу
И милость к падшим призывал.

Веленью божию, о муза, будь послушна,
Обиды не страшась, не требуя венца,
Хвалу и клевету приемли равнодушно
И не оспоривай глупца.

(21. августа 1836)

Aleksandar Sergejevič Puškin

Video: Puškinovu pesmu SPOMENIK (Exegi monumentum) govori Ivan Jagodić

Preuzimanje delova tekstova, tekstova u celini, fotografija i ostalog sadržaja na sajtu je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu ili fotografiji na www.balasevic.in.rs. Ispoštujte naš trud, nije teško biti fin. :)