RASTANAK Opet sam te sreo tamnu, punu sete ̶ Braniš nevidljivoj suzi da poteče; Kô san beznadežni, tako, jadno dete, Ti beše pored nas celo jedno veče. Sve beše odavna nestalo međ nami, I ljubav, i mržnja. A naše dve strane Duše osećahu, ipak, kô u tami: Kipe dve tri suze još neisplakane. I negdašnjeg srca, nikad nerečena, Pritajena, tamna, reč htede poteći… A kad pođe kao beznadežna sena ̶ Nikad možda nismo bili bliže sreći. Jovan Dučić PESME SUNCA, (VI) Duša i noć Pisano u Parizu, Ženevi, Sofiji i Atini 1900-1923. Video: Pesmu Jovana Dučića RASTANAK govori Dragan Mićanović
Ознака: Dragan Mićanović
Jovan Dučić – SONATA
SONATA Htedoh da mi ljubav ima lice sretno, Kao rečna nimfa, čije vlasi duge Veselo crvene; ali beše setno, I kose joj behu tamne, kô u Tuge. Htedoh da zapevam mlad ditiramb sreće, A ja najtužniju ispevah poemu; Počnem da se nadam, a osetim veće Neku slutnju davnu, zaspalu i nemu. Tako novu želju prati suza stara; Tako nova ljubav u časima holim Neosetno rane starinske otvara ̶ Pa me strah da želim, i užas da volim. Jovan Dučić Jovan Dučić – SONATA / PESME SUNCA / Duša i noć (Prijateljima Aleksi Šantiću i Atanasiju Šoli) Video: pesmu Jovana Dučića…
Jovan Dučić – Refren (Snevaj…)
REFREN Snevaj, da uvidiš da prolazni snovi Još najbliže stoje postojanoj sreći; Da ne pitaš nikad, zašto jadi ovi, A ne koji drugi, a ne koji treći. Lјubi, ljubi silno, uvek istovetan, U ljubavi samo ti ćeš jasno znati: Kako malo treba da se bude sretan, I sto puta manje da se večno pati. I umri, da spaseš verovanje čisto, Da si kad god stao pred istinom golom: I da u životu nisi jedno isto Jednom zvao srećom, a drugi put bolom. Jovan Dučić – PESME SUNCA Pisano u Parizu, Ženevi, Sofiji i Atini 1900 -1923. Video: pesmu govori Dragan…